Na kukljinskom delu Zapadne Morave krajem 19. i početkom 20. veka nalazilo se čak 12 vodenica, od kojih je poslednja otišla niz vodu tokom otapanja leda 2011. godine.
Vodenice su nemi svedoci prošlih vremena i tadašnjeg života naroda u seoskoj sredini. Jer osim što se u njima proizvodilo brašno, oko vodenica se odvijao društveni život, okupljali se ljudi, pevali, slavili, tugovali, stvarali legende koje se i danas prepričavaju.
Da se vodenica i duh tog vremena sačuvaju od zaborava i to prenese na mlađe generacije, u Kukljinu se pet godina održava manifestacija Vodeničarski dani, u organizaciji Mesne zajednice i udruženja Kukljinsko prelo, a uz podršku grada Kruševca.
U okviru trodnevne manifestacije, od 12. do 15. jula realizovami su brojni sadržaji, uz učešće velikog broja udruženja iz čitave Srbije i regiona, koja su posvećena negovanju tradicije, kulturnog i istorijskog nasleđa različitih krajeva Srbije. Osim naastupa Kulturno-umetničkih društava, koji su predstavili igre iz krajeva iz kojih dolaze, organizovano je takmičenje u pripremanju tradicionalnih srpsjkih jela, a biran je i najlepši etno štand.
Da vodenice ipak nisu samo deo prošlosti, svedoče sela poput Bistrice kod Petrovca na Mlavi u kome je od devet aktivno čak osam vodenica. Priču o značaju vodeničarstva za ekologiju, ali i razvoja turizma, ispričala nam je Gorica Marinković, suvlasnica poznate Ivkove vodenice, koja je svake godine gost manifestacije Vodeničarski dani u Kukljinu.
Zahvaljujuci vodenicama, koje predstavljaju muzeje na otvorenom, razvija se seoski turizam u Bistrici, a samim tim, meštani imaju priliku da svoja seoska domaćinstva prilagode turizmu, pružajući gostima prijatan boravak u prirodnom okruženju uz nezaobilazne specijalitete domaće kuhinje.
Serijska proizvodnja u prethodim decenijama, potpuno je skrajnula tradicionalnu. Konkretno, kada je reč o proizvodnji brašna mlinovi su zamenili vodeničarske točkove, ali postavlja se pitanje šta smo dobili, a šta izgubili, kada je reč o kvalitetu osnovne životne namirnice, odnosno hleba. Iz iskustva prave vodeničarke saznajemo da je značaj vodenica manje važan za turizam koliko je za zdravlje bitno da se u ishrani koristi brašno proizvedeno na tradicionalan način.
Vodenice su jedan od retkih izuma koji koristi ljudima, ne ostavljajući pogubne tragove sagorevanja goriva, promene vodotokova, trovanja vazduha i zemljišta. One bezazleno pretvaraju energiju vode u mehaničku energiju koja služi da se napravi hleb. S tim u vezi, nadamo se da će Vodeničarski dani u Kukljinu, sem sećanja na neka prošla vremena, podstaknuti i obnovu vodenica na Zapadnoj Moravi, po kojima je ovo selo bilo nadaleko poznato.