Nekada se identitet gradio kroz lični susret, preporuku, vizitkartu i reputaciju koju je neko godinama stvarao u svom gradu ili profesiji. Danas se prvi susret često događa mnogo pre rukovanja. Dovoljno je da neko ukuca naše ime, naziv kompanije ili brenda u pretraživač i za nekoliko sekundi formira početni utisak.
Fotografije, poslovni profili, komentari, objave, recenzije, rezultati pretrage i tekstovi u kojima se naše ime pominje zajedno grade ono što nazivamo digitalnim identitetom. Pored onog što smo namerno objavili, čine ga i informacije koje su drugi objavili o nama, način na koji komuniciramo, tragovi koje ostavljamo na različitim platformama i utisak koji nastaje povezivanjem svih tih elemenata.
Pročitajte zašto je digitalni identitet naša proširena verzija u digitalnom prostoru, odnosno verzija koja može biti vidljiva i onda kada mi nismo prisutni da je objasnimo.
Šta je digitalni identitet?
Digitalni identitet predstavlja skup informacija, ponašanja i vizuelnih elemenata na osnovu kojih se osoba, kompanija ili organizacija prepoznaje na internetu.
Kod pojedinca ga mogu činiti ime i prezime, profilna fotografija, zanimanje, biografija, objave, komentari, interesovanja i sadržaji koje deli. Kod kompanije digitalni identitet obuhvata sajt, profile na društvenim mrežama, vizuelni stil, način obraćanja publici, odgovore na recenzije i sadržaje koji se povezuju sa brendom.
Važno je da razumete da digitalni identitet nije isto što i digitalni nalog. Možemo imati desetine naloga, ali svi oni zajedno stvaraju jednu širu sliku, koja može biti jasna i dosledna, ali može biti i potpuno kontradiktorna.
Kompanija se, na primer, na svom sajtu može predstavljati kao moderna i korisnički orijentisana, dok na društvenim mrežama nedeljama ne odgovara na pitanja kupaca. U takvoj situaciji stvarni digitalni identitet ne određuje samo ono što brend tvrdi o sebi, već i ponašanje koje korisnici mogu da vide.
Digitalni identitet nastaje i kada ga ne planiramo
Mnogi ljudi smatraju da nemaju digitalni identitet zato što retko objavljuju sadržaje. Međutim, odsustvo aktivnosti ne znači nužno i odsustvo digitalnog traga. Ime osobe može se pojaviti na sajtu firme, u registru, starom intervjuu, sportskom rezultatu, komentaru, fotografiji sa događaja ili tuđoj objavi. Slično tome, kompanija koja nema aktivne profile i dalje može imati recenzije, poslovne podatke, fotografije kupaca i komentare na forumima.
Zato digitalni identitet može biti aktivno građen ili pasivno formiran. U prvom slučaju osoba ili organizacija svesno odlučuje kako želi da bude predstavljena. U drugom slučaju dominantnu priču oblikuju drugi ljudi, algoritmi i informacije koje su slučajno postale najvidljivije.
Naravno, to ne znači da je moguće potpuno kontrolisati način na koji nas internet prikazuje. Moguće je, međutim, povećati verovatnoću da pouzdane, korisne i autentične informacije budu vidljivije od zastarelih ili nevažnih podataka.
Od čega se sastoji digitalni identitet?
Prvi sloj digitalnog identiteta čine osnovni podaci: ime, naziv, fotografija, lokacija, zanimanje, kontakt i kratko predstavljanje. To su elementi na osnovu kojih ljudi proveravaju da li su pronašli pravu osobu ili kompaniju.
Drugi sloj čini sadržaj. Teme o kojima govorimo pokazuju šta znamo, čime se bavimo i koje vrednosti zastupamo. Stručni tekstovi, fotografije projekata, video-sadržaji, komentari i odgovori na pitanja vremenom stvaraju određenu reputaciju.
Treći sloj predstavlja ponašanje. Ton komunikacije, brzina odgovora, način reagovanja na kritiku i odnos prema korisnicima često govore više od pažljivo napisane biografije. Digitalni identitet ne nastaje samo iz sadržaja koji objavljujemo, već i iz načina na koji učestvujemo u razgovoru.
Četvrti sloj je vizuelni. Boje, fotografije, fontovi, grafički stil i kvalitet prezentacije utiču na prvi utisak. Kod pojedinca to može biti način izbora profilne fotografije i vizuelnog predstavljanja, dok kod kompanije obuhvata celokupan dizajn sajta i digitalnih kanala.
Najzad, važan sloj čine potvrde drugih. Recenzije, preporuke, citati, intervjui i pominjanja na relevantnim sajtovima utiču na kredibilitet jer digitalni identitet ne gradimo potpuno sami.
Lični i poslovni digitalni identitet
Lični digitalni identitet ne mora biti isto što i poslovni. Osoba može privatno deliti putovanja, muziku ili porodične trenutke, dok se na poslovnim kanalima predstavlja kroz stručne teme i profesionalne rezultate.
Problem nastaje kada granica između ova dva prostora nije jasno promišljena. Privatna objava može postati javna, biti izvučena iz konteksta ili vidljiva ljudima kojima prvobitno nije bila namenjena. Profesionalni profil mora biti hladan i bezličan. Naprotiv, u digitalnom prostoru ljudi često bolje reaguju na autentične osobe nego na savršeno ispeglane korporativne poruke. Međutim, korisno je unapred odrediti koje delove života želimo da učinimo javnim, a koje ne.
Kod preduzetnika su lični i poslovni identitet često snažno povezani. Kupci ne prate samo firmu, već i osobu koja stoji iza nje. Njena stručnost, stavovi i način komunikacije mogu značajno uticati na poverenje u poslovanje.
Digitalni identitet kompanije nije samo logo
Kompanije često digitalni identitet svode na logo, boje i izgled objava. Vizuelna doslednost jeste važna, ali sama po sebi nije dovoljna. Digitalni identitet kompanije nastaje na svakoj tački kontakta, što može biti naslovna strana sajta, odgovor korisničke podrške, potvrda porudžbine, opis proizvoda, komentar ispod objave ili način rešavanja reklamacije.
Ako su poruke, iskustvo kupaca i vizuelni nastup međusobno usklađeni, brend deluje stabilno i pouzdano. Kada se predstavljeni standardi razlikuju od realnog iskustva, digitalni identitet počinje da gubi kredibilitet.
Fizički i digitalni identitet takođe mogu podržavati jedan drugog. Ambalaža, uređenje prostora, odeća zaposlenih i pažljivo odabrani promo materijali mogu preneti isti ton i vrednosti koje kompanija komunicira na internetu. Najbolji brendovi razmišljaju o sajtu, društvenim mrežama i stvarnom iskustvu kupca kao delovima jedne iste priče.
Zašto su algoritmi nevidljivi urednici identiteta?
Način na koji se digitalni identitet prikazuje ne zavisi samo od nas. Pretraživači i društvene mreže odlučuju koje informacije će biti vidljivije, a koje će ostati skrivene. Algoritmi rangiraju sadržaj na osnovu relevantnosti, popularnosti, svežine, aktivnosti korisnika i velikog broja drugih signala. Zato jedna stara fotografija, kontroverzan komentar ili negativna recenzija ponekad mogu postati vidljiviji od desetina kvalitetnih sadržaja.
Redovno objavljivanje kvalitetnog sadržaja je važno, jer ažuriranje profila i prisustvo na relevantnim platformama pomažu da digitalni identitet ne ostane zarobljen u prošlosti. Naravno, ne treba objavljivati samo radi aktivnosti. Nasumičan i nekvalitetan sadržaj može dodatno zamagliti identitet. Bolje je imati manji broj promišljenih objava koje jasno pokazuju stručnost, vrednosti i područje interesovanja.
Autentičnost ne znači objaviti sve
U digitalnoj komunikaciji često se ističe važnost autentičnosti. Međutim, autentičnost ne znači da moramo javno podeliti svaku misao, emociju ili privatni događaj. Autentičan digitalni identitet znači da između onoga što prikazujemo i onoga što zaista jesmo ne postoji velika i namerna razlika. Osoba može pažljivo da bira šta objavljuje, a da ipak ostane iskrena.
Slično važi i za kompanije. Brend ne mora javnosti pokazati svaki unutrašnji proces, ali ne bi trebalo da gradi sliku koja je u potpunoj suprotnosti sa realnim iskustvom zaposlenih i kupaca.
Preterano ulepšan digitalni identitet teško se održava. Vremenom se pojavljuju neslaganja, a publika postaje veoma vešta u prepoznavanju sadržaja koji deluje neprirodno ili generički.
Reputacija je društveni deo digitalnog identiteta
Digitalni identitet predstavlja način na koji smo prisutni na internetu, dok je digitalna reputacija procena koju drugi stvaraju na osnovu tog prisustva. Možemo kontrolisati fotografiju, biografiju i sadržaj na sopstvenom sajtu, ali ne možemo direktno kontrolisati šta će ljudi misliti o nama. Možemo samo uticati na količinu i kvalitet informacija na osnovu kojih donose zaključke.
Iskustva drugih su izuzetno važna. Jedna preporuka često ima veću težinu od nekoliko promotivnih tvrdnji. Ljudi veruju drugim korisnicima zato što pretpostavljaju da oni nemaju direktan interes da ulepšavaju sliku kompanije. Odgovaranje na kritiku takođe je deo reputacije. Nije nužno problem to što postoji negativan komentar. Veći problem može biti ignorisanje, agresivan odgovor ili pokušaj da se opravdana primedba ukloni bez rešavanja uzroka.
Kako svesno graditi digitalni identitet?
Prvi korak jeste provera trenutnog stanja. Korisno je da pretražite svoje ime ili naziv kompanije, pregledate rezultate, fotografije, profile, recenzije i stare naloge. Zatim definišite šta želite da ljudi razumeju o vama. Kod pojedinca to mogu biti stručnost, pouzdanost i određena oblast interesovanja. Kod kompanije to mogu biti kvalitet, brzina, inovativnost ili blizak odnos sa kupcima.
Nakon toga biraju se kanali. Nije neophodno biti aktivan na svakoj platformi. Mnogo je važnije da kvalitetno održavate nekoliko relevantnih mesta nego da imate veliki broj zapuštenih profila. Potrebno je da uskladite osnovne podatke, fotografije, biografije i način komunikacije. Ako se na jednom mestu kompanija predstavlja kao tradicionalna, a na drugom kao revolucionarni tehnološki brend, publika neće lako razumeti njen stvarni karakter.
Digitalni identitet je priča koja ostaje otvorena
Digitalni identitet je priča koja se stalno dopisuje. Menjaju se naše uloge, znanja, interesovanja i poslovni ciljevi. Zbog toga je prirodno da se menja i način na koji se predstavljamo. Važno je samo da novi slojevi ne stvaraju potpunu konfuziju, već da pokazuju razvoj.
U svetu u kojem se poslovni i lični kontakti sve češće započinju digitalno, pitanje više nije da li imamo digitalni identitet. Imamo ga gotovo svi. Pravo pitanje glasi: da li ga gradimo svesno ili dopuštamo da ga umesto nas oblikuju slučajne informacije, drugi ljudi i algoritmi?
Fotografije:
https://www.pexels.com/photo/a-person-holding-white-ipad-mini-7350906/
https://www.pexels.com/photo/notebook-working-macbook-technology-34125/
https://www.pexels.com/photo/multiple-sigma-product-brochures-on-display-36823601/