I prošle godine u gotovo svim gradovima vazduh je bio jako zagađen. To pokazuje analiza Nacionalne ekološke asocijacije, urađena na osnovu podataka državnog i građanskog monitoringa.
Užičani su prošle godine čak 160 dana disali prekomerno zagađen vazduh. Po Zakonu o zaštiti vazduha, toleriše se 35 dana sa prekoračenjem srednjih dnevnih graničnih koncentracija PM10 čestica. „Zagađenja će svakako biti dokle god postoji ložnih uređaja koji su na neadekvatne energente, odnosno na mazut ili čvrsta goriva“, kaže Nada Jovičić, članica Gradskog veća zadužena za ekologiju u Užicu.
Slede Popovac, Valjevo, Novi Pazar, Smederevo, Zemun, Pirot, Kosjerić, Pančevo, Lazarevac, Čačak, Niš, Beograd… „Termoelektrane, naš TE sektor koji koristi lignit, sirovi lignit, to je ugalj pomešan sa zemljom, vodom i mazutom, to je ono što zagađuje pet puta više nego što bi trebalo da je u pitanju čist lignit. Industrija u Boru, industrija u Smederevu, nedopustivo ne poštuju zakon. Mora se to srediti, ne možete ložiti sve i svašta i ne možete očekivati od građana da lože svašta. Prva mera je sređivati sektor i lokalna ložišta. Nema alternative tome“, poručuje Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.
Povećana koncentracija sumpor-dioksida već godinama se beleži u Boru, a prizemnog ozona na Kopaoniku i u Kragujevcu. „Uglavnom smo fokusirani na ona jedinjenja koja dolaze iz sagorevanja, a postoje druge vrste izvora zagađujućih materija, poput onih koje dolaze iz isparavanja. Prosto znamo da i u Novom Sadu, i u Pančevu, i u Beogradu postoje industrijske zone koje u svojim procesima emituju veliki broj različitih jedinjinja i ta jedinjenja zapravo ostaju ispod radara kada govorimo o kvalitetu vazduha“, ističe dr Andreja Stojić sa Instituta za fiziku.
Dugoročna izloženost polutantima povezana je sa različitim lošim uticajima na zdravlje. „Aerozagađenje višeslojno utiče na zdravlje ljudi. Ne samo što direktno utiče na kardiovaskularne i plućne bolesti, ono utiče i na neka oboljenja koja ne biste direktno doveli u vezu, npr. dijabetes. Imamo trovanja, imamo kancerogena oboljenja ukoliko imamo kancerogene materije u tome i imamo jedan segment bolesti koji se jako malo pominje, a to su mutagene bolesti“, kaže prof. dr Aleksandar Ćorac iz Sekcije za higijenu Srpskog lekarskog društva.
U najnovijoj publikaciji Instituta za zdravstvene efekte rađenoj na osnovu zvaničnih podataka monitoringa kvaliteta vazduha i zdravstvene statistike navedeno je da godišnje u Srbiji premine pre vremena 12.700 ljudi usled dugogodišnje izloženosti zagađenom vazduhu. Više nego što je evropski i svetski prosek.