Miholjsko leto je pred nama, trenutne su prognoze meteorologa, a toplo vreme pogodovaće razmnožavanju komaraca, što će uticati i na povećanje broja zaraženih i broja obolelih od virusa Zapadnog Nila, kaže epidemiolog Branislav Tiodorović. Tiodorović objašnjava da su komarci aktivni kada je suvo vreme, ali da kiša pogoduje razmnožavanju njihovih larvi.
Sve u svemu, bilo kišno ili ne, nećemo se otarasiti komaraca sve dok je toplo, a, da će biti, dovoljno govori podatak da trenutna dugoročna prognoza kaže da ćemo u oktobru imati dane i sa temperaturom od 28 stepeni Celzijusovih.
“Dovoljno je da jedan dan padne kiša pa da se namnože larve. Za nama je kišni period kada su se larve razvijale, a trenutno smo u špicu sezone komaraca. Upravo zbog kiše je ove godine epidemija počela ranije. Ako su prognoze meteorologa tačne, a rekao bih da će se ostvariti, ovakav period mogao bi da se nastavi i u septembru, i da dođe do blagog povećanja broja obolelih”, objašnjava Tiodorović.
Ipak, on kaže da bi stanovništvo trebalo da bude oprezno, ali da nema mesta panici, imajući u vidu da se lekari svake godine suočavaju sa virusom Zapadnog Nila. Pohvalio je i način na koji se Zavod za biocide nosi sa suzbijanjem komaraca.
“Posebno bi trebalo da budu oprezni hronični bolesnici, i to ne samo starija populacija. Nisu važne godine, već stanje pacijenta, a hronični bolesnici mogu da budu i deca, mladi, ljudi srednjih godina”, ističe epidemiolog. Dodaje da, iako će broj zaraženih biti veći, jedina pozitivna okolonost je što tek jedan do dva odsto obolelih ima ozbiljne tegobe. “Specifičan lek ne postoji, leči se skidanjem temperature, mirovanjem, umanjivanjem glavobolje analgeticima… A da bi predupredili zarazu i izbegli ubod, izbegavajte blizinu reka i jezera, pogotovo ujutru i uveče kada su komarci najaktivniji.”
Kada je zaprašivanje u pitanju, kiša kompromituje proces eliminisanja odraslih jedinki, te je potrebno da tri dana u nizu budu bez padavina da bi moglo da se zaprašuje.
Veću predispoziciju za dobijanje težeg oblika bolesti imaju osobe starije od 50 godina, češće stariji od 65 godina, zatim osobe sa hroničnim bolestima, kao i one sa oslabljenim imunitetom. Najviše je pacijenata koji imaju kardiovaskularnu hroničnu bolest, hipertenziju. Takođe, dijabetičari su ugroženi, a šansa da se ta bolest ispolji u težem obliku veća je kod pacijenta koji ima i hipertenziju i dijabetes.
Izvor: blic.rs