Srpski zakon o radu kaže da radna nedelja traje 40 radnih sati, to jest pet dana po osam sati rada, ali mnogi zaposleni rade i vikendom. U zemljama Evropske unije od 2010. godine do danas broj zaposlenih koji rade i subotom smanjen je sa 26,4 odsto na 25,4, a u Srbiji je situacija suprotna.
Po analizi ekonomiste Miroslava Zdravkovića, lanjski udeo muškaraca u Srbiji koji su radili subotom je 49,3 odsto, a žena 36,5. Veći udeo zaposlenih koji rade i subotom imaju Crna Gora, Turska, Severna Makedonija i Grčka, a veći udeo žena koje rade tim danom imaju Turska, Crna Gora i Severna Makedonija, piše novosadski „Dnevnik“.
U Srbiji mnogi rade i nedeljom, te je čak i u EU udeo zaposlenih koji rade poslednjim danom u nedelji porastao za 0,5 odsto u proteklih osam godina. U Srbiji je pak udeo zaposlenih koji moraju da rade nedeljom povećan sa neverovatnih 20,6 na 24,2 odsto u istom periodu. Zdravković ističe da je u Srbiji netipično radno vreme, a to je rad vikendom, večernji i noćni rad, lane imalo 59,5 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Veći udeo imale su samo Crna Gora, Severna Makedonija i Turska.
Netipična zaposlenost u EU lane je iznosila 37,4 odsto i neznatno je manja nego 2011. godine kada je bila 39,1 odsto. U Srbiji je ona smanjena sa 62,2 na 59,5 odsto. U Srbiji je veliki broj radnika koji rade noću, pa smo u našoj zemlji imali najveći porast udela večernjeg rada u Evropi od 2011. do 2018. godine, dok je u EU rad u večernjim satima u istom periodu smanjen sa 19,7 na 14,4 odsto. Za osam godina, od 2010. do 2018, u Srbiji je udeo zaposlenih koji rade noću povećan sa 7,5 odsto, a ta 2,1 procenta rasta najveći su rast u Evropi. Na ovoj listi, iza Srbije su Kipar, Italija i Grčka, sa rastom od 1,8, 1 i 0,6 odsto.
Izvor: B92.net