Jedan od osnovnih principa dobre uprave jeste uključivanje građana u donošenje odluka, odnosno u proces donošenja javnih politika. Građani mogu u taj proces da se uključe na različite načine, a jedan od njih je i udruživanje u organizacije civilnog društva. Nijedno moderno demokratsko razvijeno društvo ne može funkcionisati bez dobrog i razvijenog civilnog društva, kažu nadležni.
Organizacije civilnog društva predstavljaju značajan društveni resurs – one imaju ekspertizu, ali su i stalno na terenu u kontaktu sa građanima, objašnjava direktor Kancelarije za saradnju sa cilvilnim društvom Žarko Stepanović: “Na taj način OCD zastupaju i zagovaraju stavove dela građana koji imaju nameru da učine nešto bolje za svoju lokalnu zajednicu ili za društvo u celini. Kada u procesu dijaloga između OCD i javnih vlasti dođe do konsenzusa i ustanovi se da je jedna javna politika dobra i da može biti i usvojena od strane organa državne uprave, onda imamo da ta politika postaje javna na inicijativu OCD i da se ona može implementirati od strane odgovarajućeg državnog organa uz saradnju sa civilnim društvom ili u partnerstvu. “
Stepanović naglašava da je značajan pomak u tom pravcu napravljen usvajanjem Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u radne grupe za izradu predloga dokumenata javnih politika i nacrta, odnodno predloga propisa, koje su upravo oni predložili Vladi. „Sada je obaveza svakog državnog organa da na samom početku objavi polazne osnove tog dokumenta koji želi da donese, zapravo dokumenta javne politike, da objavi ex ante odnosno ex post analizu, da uključi zainteresovanu javnost u taj proces, da uključi po mogućnosti i civilno društvo u radne grupe za izradu dokumenata javne politike ili propisa i naravno na kraju ono što je i ranije bilo u našem zakonodavnom sistemu, to je da otvori javnu raspravu o tim dokumentima koji su predlozi propisa.”
Poziv građanima da se uključe, stiže i iz višenacionalne sredine kakva je Subotica.
Stanka Parać Damjanović, direktorka Centra lokalne demokratije iz Subotice: „Učešće građana u donošenju javnih politika doprinosi pre svega, razvoju i uspostavljanju principa dobrog lokalnog upravljanja na lokalnom nivou a principi dobrog upravljanja na lokalnom nivou zapravo su indikator da lokalna vlast poštuje princip javnosti i odgovornosti u svom radu. OCD su raznorodne i danas u Srbiji, prema procenama funkcioniše negde preko 30.000 organizacija i sasvim je izvesno da su te organizacije, njihov glas, saradnja sa građanima veoma bitne za uspešno odgovorno funkcionisanje lokalne samouprave. Što više građana uključenih, informisanih u ovaj proces zapravo znači bolju lokalnu upravu na lokalnom nivou.”
Prema njenim rečima, Centar je uspeo da aktivira Savet za inkluziju Roma da ne bude “mrtvo slovo na papiru”.
Stanka Parać Damjanović, direktorka Centra lokalne demokratije iz Subotice: „U tom smislu i jedan program koji smo nazvali, to je projekat koji se realizuje uz podršku Evropske unije, i čiji nosilac je grad Subotica, „Interkulturalnost i antidiskriminacija“ gde mi podstičemo praksu boljeg upoznavanja dece u osnovnoškolskom uzrastu i uz adekvatnu metodologiju učenja jezika sredine i boljeg upoznavanja jezika svojih drugara u školi, u ovom slučaju to su srpski, mađarski i romski. Mislim da će to da bude i jedan alat za same nastavnike koji će moći da primenjuju i u praksi odnosno u nastavi. “
Ono što vide kao zadatak za budućnost je većeuključivanje mladih u aktivnosti lokalnih zajednica i razvoj javnih politika.
Podsetimo, javne politike deo su reforme javne uprave, čiji je glavni koordinator Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Evropska Unija naročito insistira na unapredjenju kreiranja i sprovodjenja javnih politika u okviru reforme javne uprave.