Svako ometanje pažnje vozača može biti veoma opasno, jer svaki vid ometanja pažnje može dovesti do ugrožavanja učesnika u saobraćaju, pa čak i do saobraćajne nezgode sa teškim posledicama. Do distrakcije dolazi zbog neke aktivnosti, nekog događaja u toku vožnje ili je može izazvati neki objekat u ili van vozila. Vozaču može nešto ometati vid, kao što su uređaji u vozilu ili objekti pored puta (vizuelna distrakcija), zatim zvuk, što utiče na vozačev sluh (audio distrakcija) i to je najčešće muzika. Takođe, postoji i fizička distrakcija, što je ometanje pokreta, koja nastaje prilikom konzumiranja hrane, pića ili cigarete, kao i kognitivna distrakcija, koja utiče na ometanje razmišljanja, rasuđivanje i logiku, što onemogućava vozaču da se koncentriše na saobraćajnu situaciju i pravilno rezonuje opasnost i donese adekvatnu i pravovremenu odluku.
Kada govorimo o distrakciji, najčešće uzimamo kao primer mobilni telefon, koji kod vozača izaziva sva četiri vida distrakcije. Potrebno je napomenuti da je upotreba mobilnog telefona zakonom zabranjena osim ukoliko se ne koriste tzv. hands-free varijante telefona, gde vozač ne mora da drži telefon u ruci. Vozačima sa probnom vozačkom dozvolom nije ni to dozvoljeno!
Istraživanja efekata korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje su pokazala da se rizik od saobraćajne nezgode prilikom korišćenja mobilnog telefona povećava najmanje četiri puta.
Pri brzini od 50 km/č, za samo dve sekunde vozilo pređe oko 28 metara. Uzimajući u obzir da je barem dve sekunde potrebno da se na ekranu telefona vidi pošiljalac poruke ili pozivalac, vozač će skoro „na slepo“ preći oko 28 metara.
Na osnovu istraživanja koje se sprovodi u 39 država širom sveta, u Srbiji je 36,9% vozača prijavilo da je makar jednom koristilo mobilni telefon iz ruke za razgovor, odnosno 25,5% je prijavilo da su koristili telefon za pisanje poruka i pregledanje sadržaja na društvenim mrežama. Na osnovu samoprijavljenog ponašanja učesnika u saobraćaju može se zaključiti da je trećina vozača koristila mobilni u toku vožnje za razgovor i četvrtina za pisanje poruka ili društvene mreže.
Telefonski razgovor znatno usporava reakcije vozača, pa je vreme reakcije tokom razgovora duže, a posebno prilikom biranja telefonskog broja. Vozači tokom telefonskog razgovora kasnije počinju da koče, a koče i intenzivnije nego uobičajeno.
Vozači teže održavaju pravac i putanju kretanja ako u toku vožnje koriste mobilni telefon. Telefoniranje ima negativan uticaj na naizmenično propuštanje vozila i skretanje ulevo, a posebno kada je klizav kolovoz.
Takođe, mobilni telefon utiče i na svest o saobraćajnom okruženju i na vozačeve misli. Korišćenje mobilnog telefona zahteva određeni mentalni napor, što za posledicu ima smanjenje pažnje, pa samim tim vozači lakše previde neke elemente, a naročito detalje koji se nalaze na periferiji vidnog polja.
Prilikom korišćenja mobilnog telefona u toku vožnje vozači češće donose rizične odluke – prihvatljivija su kraća odstojanja i ređe prilagođavaju brzinu.
Primećeno je da vozači koji često koriste mobilni telefon u vožnji, ređe koriste sigurnosni pojas i skloniji su drugim vrstama rizičnih ponašanja kao što je češće prekoračenje ograničenja brzine.
Zakon o bezbednosti saobraćaja nedvosmisleno kaže da vozač ne sme da koristi telefon ili druge uređaje za komunikaciju, ako nema ili ne koristi opremu koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku za vreme vožnje. Novčana kazna za pomenuti prekršaj iznosi 10.000 dinara.
Dakle, da bi se izbegli negativni efekti skretanja pažnje vozača, sve aktivnosti koje nisu direktno vezane za vožnju treba izbegavati.
Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na sve vozače da ne koriste mobilne telefone tokom vožnje i da poštuju saobraćajne propise.