Do 6. novembra 2023. godine ozakonjenje objekata u Srbiji će biti završeno. Nova verzija Zakona o ozakonjenju zacrtala je još jedan rok u kom bi trebalo da se razreši sudbina svakog ilegalnog kvadrata u Srbiji. Za kvadrate koji dotad ne budu prevedeni u legalne vode, biće odbijeni zahtevi za ozakonjenje. Zakon, međutim, ne precizira da li rešenje o rušenju čeka i vlasnika čiji zahtev službenici nisu stigli da obrade.
Tokom tri godine, koliko je na snazi prva verzija Zakona o ozakonjenju, potvrdno rešenje dobilo je 183.000 objekata, a srušeno oko 500. Ukoliko službenici ne uđu u “desetu” brzinu, velika je šansa da će većina nelegalnih takva i – ostati. U bazi je trenutno više od dva miliona nelegalnih objekata, polovina su stambeni, a ovim tempom tokom pet godina rešilo bi se nešto više od 300.000 slučajeva. Novo zakonsko rešenje gradskim opštinama vraća brigu o objektima do 300 kvadrata. Njihovi službnici biće zatrpani novim predmetima.
Tokom tri godine, koliko je na snazi prva verzija Zakona o ozakonjenju, potvrdno rešenje dobilo je 183.000 objekata, a srušeno oko 500. Ukoliko službenici ne uđu u “desetu” brzinu, velika je šansa da će većina nelegalnih takva i – ostati. U bazi je trenutno više od dva miliona nelegalnih objekata, polovina su stambeni, a ovim tempom tokom pet godina rešilo bi se nešto više od 300.000 slučajeva. Novo zakonsko rešenje gradskim opštinama vraća brigu o objektima do 300 kvadrata. Njihovi službnici biće zatrpani novim predmetima.
Zanimljivo je da su sada plaćanja takse za ozakonjenje oslobođene državne, pokrajinske, gradske i opštinske institucije. Taksu za ozakonjenje, ako legalizuju kvadrate, ne moraju da plaćaju ni verske zajednice, baš kao ni Crveni krst i diplomatsko-konzularna predstavništva. U njihovom slučaju, po principu reciprociteta.
Nadležni su rešili da više ne čekaju rasplet višegodišnjih upravnih sporova, već da nelegalne objekte ruše čim se odbije žalba. Ukoliko sud na kraju presudi u korist nelegalnog graditelja, odnosno vlasnika sporne nekretnine, država će plaćati naknadu štete. Ministrtsvo građevinarstva, međutim, u petak nije moglo da dostavi podatak koliko je trenutno objekata koji ispunjavju uslove da odmah budu srušeni.
Građevinski inspektor je dužan da u roku od tri dana, od odbijanja ozakonjenja nekog objekta, obavesti komunalno preduzeće da taj objekat isključi sa mreže. Komunalna preduzeća su dužna da ga isključe za najviše 30 dana.
Izvor: novosti.rs