Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra ulaze u prvu nedelju velikog Uskršnjeg posta kada počinje i višenedeljni veliki Vaskršnji i časni post, koji se završava praznikom vaskrsenja Isusa Hrista, u narodu poznatog kao Vaskrs. Tokom ovog posta vernici ne jedu meso, sir, jaja, ribu i ulje. Samo se subotom i nedeljom razrešava po običaju ulje i vino, kao i za Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja i na Mladence. Riba se jede samo na Blagovesti i na praznik Cveti. Osim uzdržavanje od jela, pića, važnije je uzdržavanje od loših misli, dela i reči.
Ovaj post obuhvata vreme stradanja Hristovog i njegovog razapinjanja na Časni krst i Velika četrdesetnica, jer je trajanje posta četrdeset dana.
Veruje se da je prva osoba koja je postila bio sam Hrist koji je, uoči golgote i razapinjanja na krst, sebe podvrgao dugotrajnom uzdržavanju od hrane i pića. i svi kasniji mučenici i svetitelji živeli su po ovim pravilima.
Vernici koji poste ceo post trebalo bi da poste na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava post na ulju i konzumiranje vina. Takođe, na praznik Blagovesti Cveti, može da se jede riba. Ukoliko niste u prilici da postite ceo post na vodi, možete izabrati bilo koju sedmicu u toku posta, koja bi trebalo da se isposti na vodi, i te nedelje se možete pričestiti. Za one koji strogo poštuju pravila tipika prva tri dana ovog posta, u ponedeljak, utorak i sredu, ništa se ne jede.
Post u hrišćanstvu je uspomena na podvig koji je učinio Isus Hristos. Posle krštenja u reci Jordan, Isus pun Duha Svetoga povukao se u palestinsku pustinju, gde je proveo 40 dana, izbegavajući bilo kakvu hranu. U Svetom jevanđelju je zapisano: „I četrdeset dana kuša ga đavo: i ne jede ništa u te dane.“ (Luka, 4, – 2). Osim što je postio, prema narednim predanjima Isus je i mnogo govorio o postu i rekao da će njegovi učenici, kao i svi oni koji ga slede u veri, postiti.