U toku je Javna rasprava o nacrtu Zakona o socijalnom preduzetništvu koji je izradilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a koja se sprovodi u 5 gradova Srbije. Na javnoj raspravi o nacrtu Zakona o socijalnom preduzetništvu koja je održana u Kragujevcu, kao predstavnici civilnog sektora, prisutni su bili i članovi Udruženja Građana “Evrokontakt” iz Kruševca. Predsednik udruženja Nenad Krstić govorio je za TV Jefimija o tome šta pomenuti Zakon treba da donese u oblast socijalnog preduzetništva u Srbiji i o svojim očekivanjima, kao neko ko se na najozbiljniji način bavi ovom temom.
Prema rečima predsednika udruženja građana “Evrokontakt”, Kruševac, u nacrtu novog Zakona nije uopšte posvećena pažnja društvenom učinku socijalnog preduzetništa, što je prema njegovom mišljenju potpuno pogrešan pristup. U UG “Evrokontakt”, Kruševac, smatraju da ponuđenja rešenja nisu dobra i da bi trebalo dosta toga unaprediti jer prostora za to ima. Krstić smatra da je osnovna greška predlagača Zakona o socijanom preduzetništvu, odnosno Ministarstva za rad, zapopšljavanje, boračka i socijalna pitanja, ta što u Radnoj grupi za pripremu nacrta Zakona nije bilo uključenih predstavnika civilnog sektora, odnosno onih na koje se zakon i odnosi. Kao veliki problem nacrta Zakona, Krstić vidi i nezavisnost socijalnih preduzeća, koja je u zemljama Zapadne Evrope nastala i prepoznata kao odgovor zajednice na nagomilane ekonomske i socijalne problem, a naročito se razvilo nakon izbijanja socijalne ekonomske krize, jer su potrebe društva i u tom delu Evrope velike. Krstić smatra da zajednica baš iz tog razloga treba da podrži razvoj socijalnog preduzetništva.
Kao još jednu grešku u nacrtu Zakona, Krstić izdvaja to što je na vrhu piramide osnivača ovakvih preduzeća Država, zatim slede Pokrajine, Lokalne samouprave i tek na kraju oni koji bi trebalo da budu u vrhu, misleći pri tom na civilni sektor. Bilo bi dobro, zaključuje Krstić, da se javna rasprava iskoristi da se na pravi način uvidi da nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu nije odgovarajući realnim potrebama i da se primedbe civilnog društva uvaže.