Dramatično visok nivo zagađenja vazduha ove zime samo je još jednom podsetio da se već 20 godina na tom planu malo čini i da je stanovništvo Srbije, u stvari, u sferi energetskog i ekološkog siromaštva.
U Srbiji nikad toplija zima, a snega i dalje nigde na vidiku. Upravo takvi uslovi su idealni za zagađenje vazduha – bez snega, vetra, kiše i niske temperature. Zdravstvene ustanove i lekari upozoravaju na takvo zagađenje i preporučuju da se izbegavaju aktivnosti na otvorenom. A rekorde kojima nas političari zatrpavaju premašio je jedan – nikako za ponos: Beograd na četvrtom mestu u svetu, a na prvom mestu u Evropi po zagađenosti. Čak nedeljama pa i mesecima unazad Beograd i mnogi drugi gradovi u Srbiji, ili bolje rečeno cela Srbija, prednjače u Evropi i svetu po zagađenosti vazduha i životne sredine.
O dramatično visokom nivou zagađenja na Balkanu pišu i najpoznatiji svetski mediji. „Njujork tajms“ navodi da su veće gradove u balkanskim državama poslednjih dana pogodili opasni nivoi smoga a da, zbog permanentnog zagađenja, ljudi koji žive na „zapadnom Balkanu“ izgube do 1,3 godine života. „Prljava isparenja od grejanja, automobila i elektrana mešaju se sa hladnom mokrom maglom“, piše „Tagesšau“, portal nemačkog javnog servisa ARD, i podseća da je, prema istraživanju programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, očajan kvalitet vazduha odgovoran za 5.000 smrti godišnje u 19 velikih balkanskih gradova u kojima je sprovedeno istraživanje. Austrijski portal „Hojte“ piše da za zagađenje nisu krivi samo saobraćaj i elektrane, već i „činjenica da se oko 60 odsto stanovništva i dalje greje na ugalj, ili drva“.
Prema aplikaciji „Er Vižual“, gradovi poput Beograda, Sarajeva i Skoplja spadaju među deset najzagađenijih na svetu.