U sklopu manastira Tumane, koji tokom godine poseti više od milion ljudi iz svih delova zemlje i regiona, gradi se objekat namenjen za smeštaj vernika, biblioteku i salu za predavanja koji će biti završen do kraja godine.
Dva sprata u objektu, namenjena su za boravak i prenoćište 120 vernika, dok će jedan sprat deliti biblioteka sa više od 50.000 knjiga i sala za predavanja, priča iguman manastira Tumane Dimitrije Plećević. Naveo je da se kompleks gradi isključivo od priloga vernika i pozvao sve koji su u prilici da pomognu, kako bi se radovi završili u roku u kom je predviđeno. Manastir Tumane, koji se nalazi nedaleko od Golupca, poslednjih nekoliko godina privlači veliki broj vernika. Prema rečima igumana, manastir godišnje poseti oko milion ljudi iz svih krajeva Srbije i regiona, a redovi vernika koji čekaju da se poklone svetim moštima najveći su tokom proleća i leta. „Oživljavanjem manastira dobili smo 365 dana u godini koji su ovde živi, nema perioda u toku godine kada narod ne dolazi, leti je to intenzivnije kada su ljudi na odmorima „, rekao je iguman.
Pored manastirske crkve, svi koji dođu mogu da posete isposnicu svetog Zosima, pećinsku crkvu iz svetiteljevog vremena u kojoj se molio, a koja se nalazi u brdima, oko kilometar iznad manastira, mini zoološki vrt, namenjen najmađim posetiocima, kao i manastirsku gostoprimnicu u kojoj ne postoje cene za posetioce.
Iguman kaže da u manaštiru boravi 12 monaha i nekoliko časnih sestara, te da svako od njih ima svoja zaduženja tokom dinamičnog dana, koji uvek počinje i završava se bogosluženjem.
“ U manastiru je dinamično. Dan počinje i završava se bogosluženjem, između toga svako ima svoje poslušanje, treba primiti veliki broj ljudi“, ističe iguman. Napominje da je svakom čoveku potrebna vera i kako bi sa uspehom prevazišao teškoće koje donosi savremeni način života, a posebno u vremenima velikih iskušenja i kriza. „U ovim vremenima kada je sve uzelo neki drugi mah, odvajanjem jednih od drugih, od prirode i drugih svojstava na koje je čovek navikao, tu je vera presudna. Ko ima vere taj će uvek biti pozitivan i usmeren ka dobru“, poručio je iguman.
Prvi sačuvani zapisi o manastiru su iz 16. veka, a osnovan je pre Kosovskog boja, kao i mnoge zadužbine Moravske Srbije. U drugoj polovini 16. veka u ovom manastiru je nastalo i jedno književno delo – Tumanski apokrifni zbornik. Od 1966. godine Tumane je bio ženski, a od 2014. muški manastir, koji sada ima najmlađe bratstvo. Baš kao što nema tačan datum nastanka, ovaj manastir nema ni jedinstveno ime. Naime, osim imena Tumane, može se čuti i Tumani odnosno Tuman, i svaki naziv je tačan s obzirom da je i njegovo ime rezultat mnogobrojnih legendi. Prema narodnom predanju manastir je zadužbina Miloša Obilića, za koga se veruje da je vladao u današnjem Braničevskom okrugu. Pre odigravanja Kosovskog boja, manastir još uvek nije bio izgrađen do kraja, te je knez Lazar svom vlastelinu poručio da prekine gradnju uz reči „Tu mani“, i tako je prema prvoj legendi nastalo ime manastira. Druga legenda govori kako je junak Miloš Obilić loveći u šumi nadomak manastira, nehotice ranio podvižnika Svetog Zosima. Miloš je želeo da ga spase, međutim, kada su došli do mesta gde se danas nalazi manastir, svetac je, prema legendi, zamolio da ga tu ostavi govoreći: „Tu mani, i pusti me da umrem“.
Preuzeto sa: rts.rs