Novo istraživanje Univerziteta Vanderbilt pokušalo je da odgovori na to pitanje. Ovog puta istraživački tim nije samo merio veličinu mozga i uključio u projekat veći broj sisara već je uzeo u obzir broj neurona, te način funkcionisanja kod ispitivanih vrsta ‒ što bi moglo da dâ precizniju sliku moždane aktivnosti subjekata studije.
„Neuroni su gradivne jedinice moždanog tkiva koje prenose i obrađuju moždane impulse i regulišu sve kognitivne funkcije“, rečeno je u studiji. Ko ima više neurona, ima više mogućnosti za obradu informacija. Detaljna studija objavljena prošlog meseca otkrila je da psi imaju dvostruko više neurona nego mačke.
Pseća inteligencija se verovatno može objasniti njihovim poreklom. Psi su potomci vukova, pratioci čoveka od starijeg kamenog doba. U skladu s životom na najsurovijim mestima na planeti, u migracijama tokom kojih su ih pratili psi, ljudi su nehotično primenjivali veštačku selekciju. U surovim uslovima ledenog doba, koje je minulo pre nekih deset hiljada godina, čoveka su na najzabačenijim i najsurovijim mestima na planeti mogli da prate samo najsnalažljiviji pripadnici vrste. Ta činjenica je verovatno doprinela evoluciji psećeg mozga, te povećanju i boljoj specijalizaciji neurona i neuronskih veza.
Iako psi u proseku imaju dvostruko više neurona od mačaka, njihov broj se razlikuje od vrste do vrste. Tako, na primer, zlatni retriver ima pedeset procenata više neurona u prefrontalnom korteksu od manjih pasmina. Da bi se do kraja shvatila razlika između kognitivnih sposobnosti pasa i mačaka, istraživači su uporedili broj neurona ljudskog mozga sa brojem neurona bonobo šimpanzi ‒ koje su najbliži rođaci hominida, te žive u zajednicama koje imaju strukturu sličnu ljudskim i sličnu društvenu interakciju.Poznato je da imaju upola manje neurona od prosečnog čoveka. „Između mačaka i pasa možete očekivati sličnu razliku ‒ psi imaju dvostruko više neurona nego mačke“, kaže se u zaključku studije. To znači da su psi generalno bolji u donošenju odluka na osnovu iskustava.
Izvor: rts.rs