Pravoslavni vernici u sredu, 28. novembra, započinju Božićni post koji će trajati tačno 40 dana i kojim se pripremaju za najrodsniji hrišćanski praznik – rođene Isusa Hrista (Božić). Prema hrišćanskom učenju, Božićni post je uveden po uzoru na Isusa Hrista koji je navodno 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi.
Božićni post nije oduvek trajao 40 dana. Ova odluka doneta je na Svehrišćanskom saboru 1166. godine, do kada je Božićni post trajao svega sedam dana. Na istom saboru ustanovljena je i mogućnost takozvanog „malog posta“ od samo sedam dana koji primenjuju oni hrišćani koji iz bilo kog razloga, na primer zdravstvenog, nisu u mogućnosti da potpuno poštuju svih 40 dana.
Post nije obavezan za sve hrišćane i stvar je slobodne volje, što je takođe posledica odluke Sabora iz 1166. Crkva je u obavezi da na Božić da pričest i onim hrišćanima koji se iz bilo kog razloga nisu pridržavali posta.
Pravoslavni hrišćani svojom slobodnom voljom odlučuju da li će ostvariti podvig čija je svrha pročišćenje duše i tela koji se postiže uzdržavanjem od određene mrsne hrane, loših misli i loših dela.
Za razliku od telesnog posta, koji nije obavezan, u ovom periodu od 40 dana je duhovni post i te kako bitan, a po mišljenju mnogih pravoslavnih veroučitelja čak i važniji. U Božićnom postu strogo se posti u ponedeljak, sredu i petak. Utorkom i četvrtkom razrešava se zejtin i vino, a subotom i nedeljom i riba. Na Vavedenje uvek se razrešava riba.
Od 20. do 24. decembra post postaje strožiji i nema razrešenja na ribu. Najstroži post je 24. decembra, uoči Božića, na Badnji dan.