Mnogo je više zainteresovanih svršenih srednjoškolaca, nego mesta na traženim studijama. Konkurencija najveća na IT smerovima i stomatologiji. Na društvenim naukama nema gužve. Za upis na Stomatološki fakultet i na smer Psihologija na Filozofskom fakultetu bila je prošle godine najveća gužva – po tri kandidata na jedno mesto. A najviše bodova za upis bilo je potrebno na Elektrotehničkom fakultetu, gde je devet kandidata na vrhu liste smera Softversko inženjerstvo imalo sto bodova, dok su na smeru za elektrotehniku i računarstvo maksimalan učinak ostvarila čak 34 brucoša. Mnogi od njih su učenici sa nagradama sa takmičenja, koje se računaju kao maksimalan učinak na prijemnom, bez polaganja testa.
Na stomatologiji je bilo tri puta više kandidata nego slobodnih mesta – 747 prijavljenih, a 239 primljenih. Na psihologiji se 240 maturanata borilo za 84 indeksa. Slično interesovanje bilo je i na Fakultetu organizacionih nauka, Medicinskom i Matematičkom fakultetu. Upisni trend sličan je u poslednjih nekoliko godina, pa prošlogodišnji podaci sa Univerziteta u Beogradu mogu da budu dragoceni ovogodišnjim maturantima koji nameravaju da školovanje nastave na njemu.
Najviše slobodnih mesta za drugi upisni krug ostalo je na većini društvenih fakulteta. Na Pravnom fakultetu donja granica za budžet bila je 70 bodova, a svi prijavljeni koji su prešli minimum od 30 bodova mogli su da se upišu. Na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju poslednji iznad budžetske crte na najjačem smeru, Logopediji, imao je 79, a za samofinansiranje – 74 boda. Na Fakultetu bezbednosti donja granica za budžet bila je na 85 bodova, a za samofinansiranje na 73 boda.
Na Univerzitetu u Beogradu prošle godine se, za 15.107 mesta, prijavilo 20.536 kandidata, a upisano je znatno manje njih – 13.821. Posle čak tri upisna roka ostalo je 1.478 slobodnih mesta. Kako su svake godine generacije malobrojnije, iz godine u godinu smanjuje se broj prijavljenih i upisanih, a povećava se broj nepodeljenih indeksa. Razlika je velika između broja prijavljenih i primljenih i zbog toga što, kako bi obezbedili mesto na budžetu, mnogi svršeni srednjoškolci prijemni polažu na dva, pa i na tri fakulteta. Najčešće kombinuju medicinu i stomatologiju, što je prošle godine uradilo 369 kandidata. Test na Ekonomskom i FON-u polagalo je 280 maturanata, na Saobraćajnom i FON-u 218, na ETF i FON-u 206, na Matematičkom i FON-u 203, a na ETF-u i Matematičkom 200 kandidata. Mnogi su kombinovali i, na primer, medicinu u Beogradu i u Novom Sadu ili Nišu, Kragujevcu…
Među visokim strukovnim školama u glavnom gradu najteže je prošle godine bilo upisati Visoku zdravstvenu školu, gde je na većini smerova bilo duplo više kandidata nego slobodnih mesta. Na Visokoj školi za informacione i komunikacione tehnologije letvica je bila visoko postavljena, pa je poslednji na listi za studije o trošku države imalo 94, a za samofinansirajuće studije 90 bodova.
Izvor: novosti.rs