Iz dana u dan specijalne vrste hleba u srpskim pekarama su sve skuplje. Uz vekne, polako rastu i cene peciva. U odnosu na početak godine, pojedine vrste hleba su poskupele za najmanje 20 odsto. Novu računicu proizvođači pravdaju poskupljenjem pšenice, brašna, ali i većim troškovima koje imaju za gorivo, vodu i struju.
Poskupljenje se najviše odrazilo na hlebove pripremljene od brašna različitih žitarica i uljarica, koji su obogaćeni raznim sastojcima kao što su celo semenje, mekinje, pahuljice, klice žitarica, začini… Najjeftinije pakovanje ovakog hleba od 300 grama doskoro je koštalo 100 dinara, a sada je cena minimum 120. Za isto pakovanje obogaćenih vrsta hleba sada se u pojedinim pekarama traži i do 300 dinara.
Prema rečima Zorana Pralice, predsednika Unije pekara Srbije, poskupljenja su posledica rasta cena pšenice na berzi. Hlebno zrno je, kako kaže, sa 16 dinara poskupeo na 23 dinara. Tako da je moguće da je kod nekih proizvođača došlo do korekcije – ističe Pralica. – Pšenica je berzanska roba prema kojoj se moramo upravljati. Rast od 40 odsto cene pšenice od žetve je značajan rast, a imamo i druga poskupljenja. Porasle su i cene goriva, veći su nam računi za vodu, struju, gas… Tako da to mora da se odrazi i na naš proizvod. On kaže da uprkos svemu Srbija ima najjeftiniji hleb u regionu. Bela vekna hleba od 500 grama, poznatijeg kao „sava“, kod srpskih proizvođača košta prosečno 35 dinara, kaže Pralica. U Bosni hleb košta 70 dinara, a plate su tamo niže nego u Srbiji. Hleb je toliko jeftin u Srbiji da je postao zabava za političare. Čak i kada bi poskupela vekna za 20 dinara, to bi se na potrošačku korpu odrazilo tri do četiri evra. Naše cene belog hleba su daleko od tržišne, koja bi trenutno iznosila oko 70 dinara.
Od kada je ukinuta uredba o ceni belog hleba „sava“ kojom je država kontrolisala ne samo cenu, već i količine vekni, deluje kao da je na rafovima manje ovog jeftinog hleba. Pekari su imali obavezu da 40 odsto asortimana čini „sava“. Sada ovog hleba ima samo u jutarnjim satima. Pekari mese po potrebama tržišta – priča Pralica. – Koliki su zahtevi, tolike su i količine. Činjenica je da je potražnja za belim veknama manja nego ranijih godina. Svi se trude da se hrane zdravije, jer lekari stalno apeluju da se izbegava belo brašno.