Vest da će privatni detektivi moći da rade na otkrivanju lažnih bolovanja izazvala je veliku pažnju javnosti. Dodatni prihodi, letovanje ili jednostavno zasićenost poslom najčešći su razlozi zbog kojih se zaposleni odlučuju da pribegnu lažnom bolovanju. Umesto da posle bolovanja od mesec dana odu na komisiju, po doznake odlaze kod specijaliste za sebe ili dete i sa posla odsustvuju još mesec dana.
Kada iskombinuju i godišnji odmor, pa opet bolovanje, na posao se vrate posle nekoliko meseci. Poslodavac ne sedi skrštenih ruku. Čim zaposleni donese doznake, uprava se obrati matičnoj filijali Fonda zdravstvenog osiguranja radi kontrole.
Da bi utvrdio da li je zaposleni na bolovanju zdrav, poslodavac može da zakuca na njegova vrata ili da angažuje privatnog detektiva. Na taj korak se najčešće odlučuju strane kompanije. Ipak, čak i kad traže, detektivi nemaju pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju.
U proteklih godinu dana Fond za zdravstveno osiguranje obavio je oko 2.000 kontrola. Šezdeset odsto po zahtevu poslodavca, a ostalo po službenoj dužnosti. Kad sledeći put posmislite da uzmete poduže bolovanje, razmislite o tome da li bi poslodavac mogao time da se pozabavi. Osim što rizikujete da ostanete bez zarade, mogli biste da ostanete i bez zaposlenja.
Izvor: rts.rs