Usvajanjem niza zakona i izmenama postojećih, otvoren je put da, poput prakse u privatnom sektoru i državni službenici mogu da napreduju u karijeri po osnovu ocenjivanja i vrednovanja njihovog rada. Taj korak trebalo bi da motiviše zaposlene kako bi se poboljšao kvalitet rada javne uprave – po meri građana i privrede. Uvođenje kompetencija, karijerni razvoj i novo oblici stručnog usavršavanja zaposlenih, deo su reforme javne uprave u Srbiji.
Od prošle godine sistem vrednovanja radne uspešnosti državnih službenika zasniva se na kompetencijama. Cilj novog sistema, kako kažu u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu je da, pre svega, utiče na ispunjenje utvrđenih godišnjih planova rada državnih organa ali i na povećanje kvaliteta rada državnih službenika. Jasni su i kriterijumi vrednovanja. Pored ispunjenja godišnjih ciljeva u njihovom radu, pratiće se i učestalost ispoljavanja poželjnih ponašanja. Zakon predviđa da službenici mogu da napreduju ukoliko najmanje dva puta uzastopno dobiju ocenu da su prevazišli očekivanja u svom radu, ili u periodu od 5 godina uzastopno budu ocenjeni da su ispunili očekivane rezultate. Međutim, kadrovima ne upravlja zakon, nego rukovodioci na svim nivoima, zbog čega su očekivanja od rukovodećeg kadra najveća, objašnjava pomoćnica ministra.
Velika podrška pružena je i lokalnim samoupravama za razvoj sistema stručnog usavršavanja kroz principe Saveta Evrope za dobro upravljanje, a u okviru projekta koji zajednički finansiraju Evropska unija i Savet Evrope. Pored ocenjivanja učinka zaposlenih, važan segment njihovog napredovanja je i profesionalno usavršavanje koje je osnivanjem Nacionalne akademije za javnu upravu ušlo u novu fazu. Evropska unija je u okviru ukupne podrške reformi javne uprave u Srbiji podržala i rad Nacionalne akademije za javnu upravu kako bi doprinela uspostavljanju efikasnije i odgovornije javne uprave.