Od 2003. priča se o izmenama Zakona o štrajku, najveći strahovi godinama su bili da će radnici po novom moći da štrajkuju samo u krugu fabrike i da će snositi deo materijalne štete koju trpi poslodavac.
Posle dve decenije, Srbija će dobiti novi Zakon o štrajku. Uoči prvomajskih praznika saopšteno je da je nacrt urađen, a javna rasprava počinje iduće nedelje. Ubuduće, štrajka ne može biti u Hitnoj pomoći, Kontroli leta i službama bezbednosti, u svim ostalim slučajevima neophodan je minimum procesa rada. Nacrtom je precizirano da štrajk organizuje većina zaposlenih ili sindikat. Minimum rada utvrđuje Kolektivni ugovor, ako njega nema, onda se formira posebna stručna komisija. Zoran Mihajlović, član radne grupe ispred SSSS kaže da je ranije bilo da poslodavac određuje zaposlene koji rade u minimumu procesa rada. Kako kaže, bude to mnogo veći broj ljudi nego što je potrebno za rad, odnosno da ljudi koji se nalaze u štrajkačkom odboru namerno budu stavljani u minimum procesa rada. Poslodavci traže da se u slučaju štrajka i njima dozvoli – kontramera. Najčešća je sitacija, kažu, da štrajkuju proizvodni radnici, firma je na gubitku i dodatno jer plaća administraciju. Taj predlog nije ušao u Nacrt zakona, kao ni predlog sindikata da se napravi izuzetak od toga da poslodavac radniku ne plaća vreme provedeno u štrajku. Činjenica je da se kod nas bar 95 odsto štrajkova dešava zbog neisplaćenih zarada, šta će još pokrenuti javna rasprava, znaće se do kraja maja.Među novim rešenjima je i institucija solidarnog štrajka koji ne sme biti duži od jednog dana, a moguć je u različitim firmama istog poslodavca.