NE BEŽE SA ČASOVA SAMO LOŠI ĐACI

Izostanci iz škole i kašnjenje na časove boljka su obrazovnog sistema u Srbiji. Dok su ranije učenici bežali sa po jednog časa, danas je postao trend da se ne ide u školu, dan ili dva, kada su zakazani pismeni zadaci ili kontrolne vežbe.

 

I dok se bežanje sa časova ranije vezavalo samo za učenike sa lošijim uspehom, danas skoro da nema razlike, izostaju i oni koji imaju petice u dnevniku. Đaci koji imaju dobar uspeh često kalkulišu, te ako nisu spremni ne dolaze u školu kada su provere i kada nastavnik pita, da ne bi pokvarili ocenu. U jednoj školi u prvom polugodištu napravljeno je u proseku 111 izostanaka po učeniku, a pedagog škole kaže da primenjuju različite mere kako bi taj problem rešili, ali da je najvažnija saradnja sa roditeljima. Direktorka te skole kaže da je interesantno da su deca na praksi redovnija nego na nastavi u školi, jer tamo rade ono što je njima zanimljivo. Izostanci iz škole nisu samo karakteristika srednjih stručnih škola, već i gimnazija. Direktorka jedne gimnazije kaže da đaci u toj školi, zavisno od odeljenja, imaju 36 do 70 izostanaka u prvom polugodištu. Kako bi se smanjio broj izostanaka škola je već preduzela brojne korake koji daju rezultate. Primera radi, učenici kojima su roditelji lekari ne mogu doneti opravdanje koje su potpisali njihovi roditelji, ukoliko đak izostaje više dana potvrdu od lekara mora da donese roditelj. Roditelj može jednom ili dva puta da donese lažno opravdanje od lekara, ali neće deset puta da crveni, jer se nelagodno oseća. Đacima koji kalkulišu za ocenu, pa ne dolaze u školu kada je provera znanja, kontrolni se ne ponavlja sa istim zadacima, već budu drugi zadaci.

 

Poslednje PISA istraživanja pokazalo je da učenici iz Srbije prednjače po broju izostanaka iz škole u odnosu na vršnjake iz drugih zemalja. Po broju izostanaka i kašnjenju zauzeli smo osmo mesto na rang-listi. Rezultati PISA studije pokazali su da je čak 61 odsto učenika iz naše zemlje zakasnilo bar jednom u školu tokom dve nedelje, svaki četvrti je izostao iz neopravdanog razloga. Navodi da jedan učenik koji zakasni na čas ometa sve ostale pri ulasku, pozdravljanju, smeštanju, te da je to vreme koje se gubi od aktivne nastave. Nedolaženje u školu pokazuje da đacima škola i nije mnogo važno, da je ne doživljavaju kao obavezu koja mora da se ispuni, da nisu zainteresovani. Izostanci su jedan od elemenata koji nam ukazuje da nešto škripi i da treba nešto ozbiljno menjati u sistemu. Izostajanje i kašnjenje je simptom opšteg odnosa prema školi“, navela je ona. Neopravdano izostajanje sa nastave više od 25 časova u toku školske godine spada u težu povredu obaveza učenika. Zakonom je propisana obaveza škole da već nakon pet neopravdanih časova pojačaju vaspitni rad sa učenicima, uz učešće roditelja. Ukoliko učenik opravdano izostane sa više od trećine časova, polaže razredni ispit.