U Srbiji od povišenog krvnog pritiska boluje polovina odraslog stanovništva, što nas svrstava u red veoma bolesnih nacija. Svake godine od bolesti srca i krvnih sudova umre više od 50.000 ljudi, a posebno zabrinjava činjenica da raste broj mladih koji su u svojim 20-tim godinama doživeli infarkt srca!! Najbolji način da se značajno smanji dramatična stopa smrtnosti jeste blagovremeno otkrivanje i lečenje povišenog krvnog pritiska.
Visoki krvni pritisak je uzrok 84% moždanih udara, 69% infarkta srca, 47% srčane slabosti, upozorava zdravstvena statistika, te je vrlo bitno da se drži pod kontrolom.
Uprkos tome, s obzirom da visoki krvni pritisak „ne boli“ i pacijent uglavnom ne oseća tegobe, skoro polovina obolelih zanemaruje savete lekara, a lekove ne uzima redovno ili čak, na svoju ruku, prestaje da ih uzima. A šta se onda može desiti?
Nažalost, od ukupnog broja bolesnika koji imaju visoki krvni pritisak, leči se svaki treći , a tek svaki deseti ima adekvatno korigovan krvni pritisak.
Visoki krvni pritisak se naziva i „tihim ubicom“, jer se može godinama razvijati neprimećeno ili se primeti kada je već kasno. Kada pritisak pređe vrednosti 130/80 milimetara živinog stuba, potrebna je česta, gotovo svakodnevna kontrola krvnog pritiska, jer se pokazalo da vrednosti iznad navedene granice, ukoliko traju duže, mogu da uzrokuju oštećenja mozga, srca, bubrega, perifernih krvnih sudava i celog organizma. Zato je važno hipertenziju otkriti na vreme i odmah lečiti.