Pravoslavni vernici današnji dan posvećuju dušama preminulih.
Srpska pravoslavna crkva ustanovila je posebne dane kad se sećamo naših dragih pokojnika i obilazimo njihove grobove. Zadušnice su uvek u subotom, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih. Tog dana u crkvi se služi zaupokojena liturgija na kojoj se čitaju imena upokojenih pravoslavnih hrišćana.
Pravoslavni vernici obeležiće danas jedan od četiri najveća praznika posvećena mrtvima Ovaj praznik uvek pada uoči praznika Svetog velikomučenika Dimitrija, zbog čega se i nazivaju Mitrovske zadušnice.
Zadušnice uvek padaju u subotu jer je Isus Hristos taj dan, uoči vaskrsenja, u nedelju, proveo upokojen.
Zadušnice nikada nisu za vreme posta, pa zato i padaju u subotu, pa se tada i peku kolači od belog testa. Zajedničko za zadušnice u svim krajevima jeste izlazak na groblje, nošenje onoliko sveća koliko se pokojnika pominje i organizovanje posluženja na grobu, bilo to samo sok ili čaša vode. Na groblju se valja poslužiti makar jednim zalogajem, običaja radi. Ponudama se služe svi, čak i nepoznata lica koja priđu grobu, inače njihovo odbijanje ili teranje smatra se velikim grehom i uvredom mrtvih.
Sećajući se svojih pokojnih predaka, hrišćanski vernici se na ovaj dan mole Bogu za oprost grehova i za svoje pretke. To je dan kada pravoslavni vernici obilaze grobove najmilijih, daju pomene i pale sveće. Sećajući se svojih pokojnih predaka, hrišćanski vernici se na ovaj dan mole Bogu za oprost grehova i za svoje pretke.
Prema narodnom verovanju, sveća upaljena na zadušnicu više vredi od svih sveća upaljenih pokojnicima tokom godine. Kako beleže etnolozi, u istočnoj Srbiji se čak veruje da sveća zapaljena na ovaj dan gori do sledećih zadušnica, i da bi, ako im se ne upali sveća, mrtvi godinu dana bili u mraku.