Koliko je razvijena i zašto je važna međuopštinska saradnja? U Srbiji, gde postoje velike razlike među lokalnim samoupravama od stepena razvoja do veličine teritorije, takva praksa donosi mnogo koristi: poboljšava kvalitet života i pojeftinjuje mnoge usluge na lokalu. Međuopštinska saradnja odavno je praksa u Evropskoj uniji, koja kroz reformu javne uprave i u toj oblasti podržava Srbiju.
Katastrofalne poplave pre osam godina za 18 opština u slivu Zapadne Morave bile su nauk – bez međuopštinske saradnje nema brzog reagovanja u kriznim situacijama. Nema ni para da se proširi rečno korito, poprave nasipi, kupi oprema i obuče ljudi, kaže Dušan Todorović, načelnik Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije u Kruševcu, gradu koji se zbog bržeg reagovanja u slučaju elementrarnih nepogoda uključio u međuopštinsku saradnju.
DUŠAN TODOROVIĆ, Odeljenje za poslove odbrane i vanredne situacije u Kruševcu: “Nepogoda koja dolazi sa zapada i pogodi Arilje ili Ivanjicu često dodje i do Kruševca, pa to bude neka uzročno posledična veza što se tiče tih stvari. Prepoznavanje opasnosti kroz procenu ugroženosti kroz ceo sliv, zaštita spasavanja imate mogućnost da ukrupnite sredstva, definišete i pojavite se kod međunarodnih donatora, ili onih koji mogu da obezbede ta sredstva jer ste onda interesantni kao sliv koji ima preko 200 kilometara voda, koji ima preko 500.000 stanovnika, koji tu gravitiraju.”
Državi je stalo da opštine ulaze u partnerstva, jer to uvek rezultira kvalitetnijim uslugama na lokalu koje građanima štede vreme i novac. Potreban je, kažu u Vladi, zajednički motiv, poput onog u slivu Zapadne Morave.
MAJA MAČUŽIĆ PUZIĆ, državna sekretarka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave: “U ovom slučaju su to vanredne situacije ali imamo i primere dobre prakse gde su organizovali zajedničku službu pravobranilaštva, službu lokalnog ombudsmana. službu zoo higijene. Pojedine lokalne samouprave nisu u mogućnosti samostalno da pruže uslugu svojim građanima i privredi i u tom smislu lakše im je kada se urdužuju. To je naročito važno kod nekih manjih jedinica lokalne samouprave, ali svakako i kod jedinica lokalne samouprave koje vezuje neka slična tema.”
Međuopštinska saradnja zahteva pravni okvir koji pojednostavljuje ulazak u partnerstva. Izmenjen je Zakon o lokalnoj samoupravi, ali da nije jedini koji bi trebalo da se popravi, ukazuje Stalna konferecija gradova i opština, koja je onima koji bi da se udružuju veliki oslonac.
NOVAK GAJIĆ, Stalna konferencija gradova i opština: “Jedan pravac je direktna konkretna podrška opštinama razvijanjem nekih mehanizama koji mogu pomoći kao što su uputstva za gde se korak po korak objašnjava kako treba pristupiti međuopštinskoj saradnji, zatim smo izradili modele sporazuma o medjuop. saradnji u 15 oblasti nadležnosti lokalne samouprave da im olakšamo da ne moraju sami da dolaze do nekih rešenja već da dobiju nešto gotovo i da mogu da ih prilagode nekim svojim uslovima i okolnostima.”
Država najavljuje uspostavljanje Fonda za međuopštinsku saradnju.
MAJA MAČUŽIĆ PUZIĆ, državna sekretarka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave: “Nadamo se da će ubuduće Republika Srbija podsticati međuop. saradnju i to i jeste smisao Republike u celoj toj saradnji između jedinica lok. samouprava koje, moram da napomenem teže da se usklade sa Evropom. Ne samo da imamo podršku Evropske unije nego je EU odličan partner reforme javne uprave a pogotovo u uspostavljanju međuopštinske saradnje jedinica lokalne samourave u Republici Srbiji.”
U međuopštinskoj saradnji dragocena su iskustva Evropske unije koja nam u reformi javne uprave finansijski i na svaki drugi način već godinama pomaže.