Pravoslavni vernici obeležavaju početak Vaskršnjeg posta. Ovaj post naziva se i Veliki i Veligdanski, zbog posebne važnosti ali i dužine trajanja. Naziva se i Časni zato što obuhvata vreme stradanja Isusovog. Uz uzdržavanje od jake i mrsne hrane, još važnije za post je uzdržavanje od gneva, loših misli i dela. Vaskršnji post traje od Čistog ponedeljka do Lazareve subote. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strašne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Tako je ovo najduži post u toku godine, koji se završava praznikom Vaskrsenja.
Naziva se još i Veliki post, zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja, Časni post, zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i njegovog razapinjanja na Časni krst. Vernici koji poste ceo post trebalo bi da poste na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava post na ulju i konzumiranje vina. Takođe, na praznike Blagovesti i Cveti može da se jede riba. U našem narodu je poznato da većina ljudi posti uglavnom prvu i poslednju sedmicu posta, i to na vodi. Za one koji strogo poštuju pravila, u skladu sa SPC i dogovorom sa sveštenim licima, prva tri dana ovog posta u ponedeljak, utorak i sredu, ništa se ne jede. Ko to ne može, jede hleb, a od tečnosti pije – čaj ili kompot i to tek posle večernje službe.
Na Veliki četvrtak jede se jednom dnevno i to nakon svete liturgije. Na Veliki petak se ne jede ništa. Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Pre svega podrazumeva uzdržavanje od jela i alkoholnih pića, a duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih misli, želja i dela.