Devet ubijenih žena i pet pokušaja ubistva – crna statistika porodičnog nasilja od početka godine. Obeshrabruje činjenica da je svaka treća ubijena žena prijavljivala nasilje.
Kad institucije zakažu, ostaje tišina. Istraživanje pokazuje da su ubistva žena mogla da se predvide i spreče. „Nema ništa gore nego doći u tu situaciju da država poziva žrtve da prijave, a da kada ona dođe da se ne pruži adekvatna zaštita. Mi smo uputili inicijativu Ministarstvu pravde da se obavezno obaveštava žrtva u onom trenutku kada nasilnik treba da izađe iz zatvora, jer se ispostavilo da je i to jedan od rizičnih trenutaka“, navodi Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Zato što nadležni nisu blagovremeno postupali, zato što su loše procenili situaciju ili nisu prepoznali faktore koji ukazuju da može doći do teškog povređivanja ili ubistva – svaka treća žena koja je nasilje prijavila ubijena je. „Najveću moć i nadležnost da se suzbija i sprečava nasilje nad ženama imaju upravo institucije. Mi moramo raditi na tome da se pre svega utvrde da li je bilo učinjenih propusta, da se sankcionišu odgovorni i da se upute preporuke što je još 2016. godine kada je Zaštitnik građana analizirao 14 slučajeva ubistava žena utvrdio je propuste u 12 slučajeva“, ističe Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra.
Pokazalo se da nadležne institucije ne rade kontrolu ni posle ubistva. Veliki problem je i duboko uvrežena patrijarhalna kultura u kojoj se od žene očekuje da ćuti i trpi.