Od povišenog krvnog pritiska, ili hipertenzije, boluje svaka druga osoba u Srbiji, a dijagnozu i propisanu terapiju dobije samo 33, 9 odsto, podaci su Udruženja za hipertenziju Srbije. Povišen krvni pritisak nazivaju i „tihim“ ubicom jer nema neke posebne simptome.
U više od 90 odsto slučajeva uzrok visokog krvnog pritiska je nepoznat. Ovo se zove primarna (ili esencijalna) hipertenzija. U ostalih deset odsto, to je rezultat nekog problema, kao što je bolest bubrega, abnormalnosti u krvnim sudovima, tumora nadbubrežne žlezde ili upotrebe određenih lekova. Naziva se sekundarna hipertenzija, a krvni pritisak se obično vraća u normalu kada se leči osnovni problem. Iako obično nema jasnog uzroka stanja, rizik se stalno povećava sa godinama.
Faktori rizika su brojni, ali na većinu možemo da utičemo. Od povišenog krvnog pritiska, po poslednjim zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja iz 2020, u Srbiji boluje 47 odsto odraslog stanovništva. Samo 58 odsto stanovništva je bilo svesno da ima bolest, a 60,4 odsto je na lečenju. Ovako veliki broj obolelih od hipertenzije dolazi od dugogodišnjih stresova kojima su ljudi izloženi, ali i specifične masne i slane hrane, pušenja, fizičke neaktivnosti, navodi se na sajtu Udruženja za hipertenziju Srbije. Ovi podaci važe i za ostale evropske zemlje (broj obolelih je između 30 i 45 odsto, a ako su stariji od 60 godina procenat je i veći od 50 odsto). U svetu je 1975. oko 594 miliona ljudi imalo problema sa visokim krvnim pritiskom, a 2015. je broj porastao na 1,3 milijarde, pokazuju podaci Svetske zdravstvena organizacije (SZO).