RODITELJI JEDNOGLASNI: „PROTIV OVAKVOG ZAKONA“

Novi Zakon o nestalim bebama ponovo u skupštinskoj proceduri. Prvi put su sva udruženja roditelja jedinstveno protiv ovog zakona. Mirjana Novokmet i Nikola Šegrt iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba rekli su za RTS da ovaj zakon apsolutno neće dovesti do istine o sudbini nestalih beba, kao i da je glavni nedostatak to što se predlogom zakona ne predviđa istraga.

 

„Mi smo nezadovoljni zato što je prvo ovaj zakon ušao u skupštinsku proceduru 2016. godine, mi smo pokazali i tada reagovali i rekli zašto smo nezadovoljni“, rekla je Novokmetova gostujući u „Beogradskoj hronici“. Dodala je da je formiranjem nove Vlade zakonski predlog bio povučen, a u martu prošle godine ponovo je ušao u skupštinsku proceduru uz neke male izmene. „Jedino što se ispravilo to je diskriminacija roditelja od 1970. do 2013. kada je stigla presuda Evropskog suda“, navela je Novokmetova. Ona je istakla da zakon „apsolutno neće dovesti do istine o sudbini naše dece“. Objasnila je i da nije bilo javne rasprave i dodala da je bila javna rasprava o prethodnom zakonu iz 2016. godine. „Drugo, ovde nema istraga, čak je u onom zakonu bilo stavljeno da će ministar unutrašnjih poslova doneti podzakonska akta, a u ovom sada već toga nema“, rekla je Novokmetova.

 

Mirjana Novokmet je naglasila da su nezadovoljni jer nema kontrolnog mehanizma. Ukazala je i na deo zakona u kome se kaže da je ukoliko ne može da se utvrdi šta se dogodilo sa nestalim detetom u tom slučaju povređeno pravo na porodični život i roditeljima sleduje nadoknada koja ne može biti veća od 10.000 evra. „Ako mi planiramo da istražimo nešto, da saznamo konačno posle toliko godina šta se dogodilo sa našim najmilijima, onda je za očekivati da se istražuje, a ne da se stavlja ako ne može da se istraži“, kaže Novokmetova. Naglasila je da je to rezultiralo njihovim privatnim istragama i prikupljanju dokumenata po institucijama gde nisu mogli da dođu do dokumentacije. „Smatram da ćemo mi ako se donese jedno ovakvo rešenje po članu 21, koji smatram da apsolutno ne sme da stoji u ovom zakonu, prekid stanja ove naše neizvesnosti ćemo samo rešenjem da potvrdimo i dalje tu našu neizvesnost“, rekla je Mirjana Novokmet.

 

Rešenje koje donese sudija, kako kaže Marija Novokmet, samo će potvrditi da će i dalje da traje agonija i da i dalje neće saznati šta se desilo sa njihovom decom. Mirjana kaže da su oni „žrtve institucija, prvenstveno bolnica“. „Sva dešavanja nestala, otmica, ukradena deca su na putu u bolnicama nestajala, znači na putu od bolnica do groblja. Naša deca nikada nisu stigla na groblje, zato što su živa“, naglašava Mirjana Novokmet. Ističe da ovaj predlog zakona nema istragu, ali zato ima mogućnost da sudija pojedinac kaže ne mogu da utvrdim zato što vi nemate dovoljno dokaza. „Šta je dokaz? Ja kao predlagač treba da dokazujem da li je moje dete živo ili mrtvo“, dodala je. Ukazala je na to da su više puta predlagali da se zakon povuče i da stručni tim sa civilnim sektorom i predstavnicima udruženja napravi novi predlog koji će imati istragu. „Ta istraga treba da bude posebna i da nas dovede do cilja da se utvrde činjenice šta se dogodilo sa našom decom, ako su živa gde se nalaze i kao krajnji epilog da bude DNK analiza, ako su stvarno preminula da se izvrši ekshumacija, da se urade DNK analize i da se zna gde su završila naša deca“, navela je Novokmet.

 

Nikola Šegrt iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba kaže da se ništa po ovom pitanju nije uradilo do konačne presude u Strazburu u slučaju Zorice Jovanović protiv Srbije. „Ovaj način sada što Srbija pokušava da reši problem je u stvari jedna maska, ovo je ispunjenje presude u jednom delu, a dolaziti do istine, ono što mi već skoro dve decenije tražimo od ovog zakona, ovaj zakon to nama ne nudi“, kaže Šegrt. „Mi roditelji smo u svakom slučaju gubitnici, dokazalo se da je dete živo ili mrtvo mi roditelji smo gubitnici, jer nismo učestvovali u životu tog deteta, nismo ga gajili“, poručuje Šegrt. Ukazao je da ovim predlogom zakona dobijaju samo status deteta – da li je mrtvo ili živo i da je to sve. „Mi dobijamo rešenje na osnovu koga mi ne možemo da se žalimo… Imamo pravo da se samo žalimo na visinu novčane nadoknade, što nas apsolutno ne zanima“, zaključio je Šegrt.

 

Tekst preuzet sa rts.rs