Skelet iz rimskog doba tek je drugi fizički dokaz o razapinjanju. Jedini drugi primer jeste ekser dužine 19 centimetara, pronađen u telu jednog Jevrejina 1968. godine u Jerusalimu.
Tokom iskopavanja grobnice u severnoj Italiji, pronađen je 2000 godina star skelet sa rupom u stopalu. Kostur iz rimskog doba predstavlja tek drugi fizički dokaz o tehnici mučenja osuđenika na smrt „kojom je ubijen i Isus Hrist“. Tragovi su pronađeni na desnom stopalu, zbog kojih se pretpostavlja da je čovek razapet. Iako su Rimljani praktikovali razapinjanje stotinama godina i tako ubili desetine hiljada ljudi, uključujući i Isusa, do sada nije pronađeno mnogo fizičkih dokaza o takvoj tehnici pogubljivanja, piše Dejli mejl.
Dokazi razapinjanja su retki jer su Rimljani koristili drvene krstove koji se brzo raspadaju. Verovalo se da ekseri kojima su žrtve zakivane na krst imaju čarobna svojstva, pa su često uzimani sa tela preminulih. Osim toga, posmrtni ostaci ljudi bacani su kao smeće i uglavnom bili hrana strvinara, pa su ih arheolozi teško pronalazili. Slavni rimski govornik Ciceron govorio je da je ovakvo kažnjavanje najokrutnije i najstrašnije od svih drugih kazni. Novootkriveni skelet pronađen je šezdesetak kilometara od Venecije, u dolini reke Po. Sahranjen je sam, bez ikakve imovine, a prema procenama naučnika, muškarac je u trenutku smrti imao između 30 i 34 godine.
Trodimenzionalni prikaz rupe u kosti stopala napravljen je pomoću digitalnog mikroskopa, piše Tajms of Izrael. Otkriveno je da lezija prolazi kroz celu širinu kosti. Autori kažu da je to dokaz da je „stopalo bilo zakucano na tvrdu površinu pre nego što je čovek umro“. Pretpostavlja se da su gornji udovi bili „pričvršćeni na krst ekserima kroz zglob, kao i u istorijskim zapisima“, piše na sajtu 24 Sata, a prenosi b92.net.
Način na koji je čovek sahranjen ukazuje na to da je pripadao marginalizovanoj društvenoj grupi, ili je bio u zarobljeništvu.