Andrijevdan – Sveti Andrej Prvozvani slavi se 13. decembra po novom a 30. novembra po starom kalendaru. Nije toliko česta Krsna slava kod Srba, ali je veoma prepoznatljiva jer su je slavili Karađorđevići.
Sveti Andrej je poznat i po tome što je propovedao Jevanđelje Slovenima još u njihovoj postojbini na Karpatima, kada je prorekao da će tu da budu izgrađene mnoge crkve, i da će tu da bude veliko središte Hrišćanstva (kijevska oblast); mučenički postradao na krstu u obliku slova H, mošti su pohranjene u Carigradu. U Rusiji postoji orden Svetog Andrije (najviši po rangu od svih ordena), a i u Srbiji se nekada na vojničkim zastavama stavljala njegova slika. Ranije se Andrijevdan praznovao u Srbiji kao narodni praznik, jer je na taj dan za vreme Karađorđevog ratovanja protiv Turaka oslobođen Beograd, a na taj dan su kasnije proglašena narodna prava koja su Srbi od Turaka izvojevali.
U Pomoravlju se može čuti priča, da iznad manastira Ravanice postoji pećina (isposnica) u koju se nekada davno sklonio jedan od sedam Sinajaca, učenika Svetog Andreje. Vladika ondašnjeg grada Trojana, današnje Ćuprije pozva ga jednom na ispovest. Učenik pozva najvećeg medveda, pokaza mu znak Sv. Andreje uzjaha ga i tako dođe pred Vladiku. Vladika se uplaši i reče mu da prvo skloni mečku, a onda poče da ga kori što u posne dane ne jede ribu, nego pije mleko. Učenik Andrejin zatraži da se iznese na sto i riba i mleko, pa prekrsti ribu i iz nje poteče krv. Uradi to isto sa mlekom, a iz njega niknu trava.
U narodu se priča da je njegova majka, jednom slučajno, ne znajući šta je, pojela srce nekog pravednika, pa je od toga začela Andreju. Sveti Andreja se smatra zaštitnikom velikih životinja. On sa njima razgovara, a one su mu pokorne i uvek ga slušaju. Cigani mečkari slave ovaj dan, jer veruju da je ovaj svetac krotio medvede kao pse, i da putuje svetom jašući na mečki.