Posle decenijskog rada na Nacrtu zakona, na sednici Narodne skupštine 4. februara 2022. usvojen je Zakon o socijalnom preduzetništvu. Zakon predstavlja jedno od najnaprednijih zakonskih rešenja za sektor socijalnog preduzetništva u Evropi i po prvi put u Srbiji postavlja pravni okvir za sektor u kojem posluje oko 500 preduzeća, među kojima su i Naša kuća, Cafe 16, Lice ulice, Avlija održivog razvoja i drugi.
Glavna odlika ovih preduzeća je da se osnivaju kao rezultat privatne inicijative, s ciljem da ponude održiva rešenja za razvoj zajednica, kroz socijalne inovacije, inovativne proizvode u oblasti zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije, socijalnog uključivanja i drugim oblastima održivog razvoja. Karakteriše ih društvena misija, demokratsko upravljanje i obaveza da dobit reinvestiraju ili vrate u zajednicu.
– Cilj ovog zakona je da definiše pojam solidarne ekonomije i uslove za sticanje statusa socijalnog preduzeća, kako bi svi subjekti koji deluju u ovoj oblasti mogli da steknu taj status, kao preduslov da od države, opština i drugih potencijalnih finansijera dobiju finansijsku podršku u svom poslovanju, kao i da ostvare poreske olakšice i vrednovanje u javnim nabavkama. Na ovaj način, Srbija prati trendove u Evropskoj uniji, koja je krajem 2021. usvojila Akcioni plan za socijalnu ekonomiju, kao osnov za koordinisano delovanje na uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj organizacija socijalne ekonomije na nivou EU – kaže Neven Marinović, izvršni direktor Smart kolektiva, član Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i NALED-a.
NALED i Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, koju čine Evropski pokret u Srbiji, Inicijativa za razvoj i saradnju, Smart kolektiv i Trag fondacija, bili su aktivni članovi radne grupe za izradu Nacrta zakona o solidarnom preduzetništvu, a značajnu podršku ovom procesu dala je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, kroz Srpsko-nemačku inicijativu za održiv rast i zapošljavanje.
– Prema statistici, na evropskom tržištu prisutno je dva miliona socijalnih preduzeća, koja upošljavaju oko 11 miliona radnika. Ovaj zakon pomoći će da se i u Srbiji dugoročno nezaposleni, žrtve nasilja, beskućnici, povratnici sa odsluženja kazni, žene i druge osetljive grupe lakše integrišu u društvo i dođu do posla. Tekst zakona je rezultat intenzivnog rada svih članova Radne grupe, koji dolaze iz javnog, privatnog i civilnog sektora, uz aktivne konsultacije sa socijalnim preduzećima, i predstavlja jedno od najnaprednijih zakonskih rešenja za sektor socijalnog preduzetništva u Evropi – ističe Marinović.
Osnovni pristup koji je zastupljen odnosi se na to da zakon predviđa status, a ne novu pravnu formu za socijalna preduzeća. Na ovaj način, zakon će prepoznati postojeću praksu i na taj način oko 500 socijalnih preduzeća u Srbiji moći će da dobije podršku, bez obzira da li su registrovani kao preduzetnici, privredno društvo, fondacija, udruženje građana ili zadruga.
Zakonom je, takođe, predviđeno i uspostavljanje tela koje će pratiti implementaciju zakona i donositi mere za razvoj sektora. Da bi zakon mogao da krene u primenu, neophodno je prvo da se uspostavi funkcionalan Savet za razvoj socijalnog preduzetništva i pripremi predviđeni Program za razvoj sektora, koji će se dosledno i u kontinuitetu sprovoditi.
TV Jefimija se temom socijalnog preduzetništva i neophodnodti donošenja Zakona koji reguliše ovu oblast, bavila tokom 2018. godine u okviru emisija „6×6 minuta o socijalnom preduzetništvu“ i kroz reportaže u kojima su nam sagovornici bili Dina Rakin i Neven Marinović.