Srpska pravoslavna crkva i vernici slave zimski Krstovdan. Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji je i krstio sina Božijeg.
Današnji, zimski Krstovdan, slavi se kao uspomena na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Jesenji Krstovdan, 27. septembra po novom kalendaru, obeležava uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na Golgoti na kojem je razapet sin Božiji. Na ovaj dan, posle liturgije, u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja, sutra na Bogojavljenje, voda se osvećuje i van hrama, na rekama i drugim otvorenim mestima. Od Božića do Bogojavljenja mrsni su svi dani, ali se na Krstovdan, ma koji dan od ponedeljak do petka bio, strogo posti, na vodi. Ukoliko padne u subotu i nedelju, post je razrešen na ulje. Ovim postom se pripremamo za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice. U našem narodu veruje se da se večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, otvara nebo i Bog javlja ljudima. Čeka se ponoć, a tada uz molitvu treba izgovoriti želju.
Prema odluci štaba za vanredne situacije grada Kruševca, ove godine, zbog poznatih okolnosti u vezi sa epidemiološkom situacijom, neće biti tradicionalnog plivanja za Časni bogojavljenski krst ni u Šavranu ni u Beloj vodi. Ono što ni ove godine neće izostati je sečenje slavskog kolača.