„NOVA“ MUMIJA STARA PREKO 2500 GODINA

Naučnici u Australiji otkrili su ostatke mumije u elegantno izrezbarenom egipatskom mrtvačkom kovčegu starom 2.500 godina, za koji se prethodno verovalo da je prazan.

U muzeju Univerziteta Nikolson u Sidneju više od 150 godina čuvaju se četiri drevna, egipatska sanduka, u kojima su tri očuvane mumije. Prošle godine su naučnici otvorili poklopac četvrtog, ne nadajući se da će u njemu pronaći predmete velike vrednosti. “Pređašnji podaci govorili su da je sanduk prazan”, rekao je Džejmi Frejžer, viši kustos u muzeju, ali pokazalo se da je u njemu “deset posto telesnih ostatka “teško oštećene” mumije”. Sanduk je pripadao Mer-Neith-it-es, prema hijeroglifima upisanim na poklopcu. Ona je bila plemkinja koja je služila u Hramu Sekhmet. Sarkofag datira iz 26. dinastije, nekih 664-525 godina pre Hrista. Sanduk je negde 60-ih godina 19. veka u Egiptu nabavio Čarls Nikolson, bivši kancelar Univerziteta u Sidneju i od tada se čuva u muzeju tog univerziteta. “Prirodno je da je bio zaboravljen s obzirom da su u drugima očuvane mumije”, objasnio je Frejžer. Zahvaljujući današnjoj tehnologiji, “kakvom nismo raspolagali pre deset godina”, sprovedena analiza omogućila je da se utvrdi da je reč o ljudskim ostacima, verovatno osobi koja je imala oko 30 godina, ali ne može se precizno utvrditi je li reč o muškarcu ili ženi, rekao je. Sam sanduk i njegov sadržaj obrađen je laserom za postizanje 3D modela i poslat na analizu CT (kompjuterska tomografija). Dosad su utvrđeni ostaci nekoliko kostiju, ostaci zavoja kojima je telo bilo obavijeno i smole za balsamovanje, kao i više od 7.000 staklenih perlica s mrtvačkog šala, ali pred naučnicima su još meseci analize. “Ostaci mumije teško su oštećeni. Verovatno su počinitelji kradljivci koji su tražili nakit i amajlije. Sanduk je putovao širom sveta. Kosti su jako polomljene i pomešane s krhotinama drugih predmeta”, kaže Frejžer. “Ostaci su u tako lošem stanju da se njima zapravo možemo korisititi u naučne svrhe. To je veliko otkriće za forenzičke antropologe. Možemo ustanoviti ko je ta osoba (bila), čime se hranila i od čega je bolovala. Možemo ustanoviti kako je i zašto umrla. Često to ne uspevamo”, objasnio je Frejžer. “Arheologija je aktivno razaranje i aktivno očuvanje. Da bismo više utvrdili nešto moramo poremetiti, ali s dužnim poštovanjem za ljudske ostatke”, rekao je i zaključio “Zapravo procesom ekshumacije, možemo stabilizovati ostatke i valjano ih očuvati”.

Izvor: Hina/dpa