U predhodnih 7 godina su izrađena čak 5 predloga nacrta Zakona od strane Ministarstva rada i socijalne politike i svih 5 puta je nacrt vraćan na doradu.
Na Nacrtu Zakona o socijalnom preduzetništvu su, uz državne institucije, radili predstavnici organizacija – članice Koalicije za razvoj solidarne ekonomije, predstavnici NALEDa, Građanskih inicijativa, Evrokontakta iz Kruševca, Grupe 484, i drugi predstavnici civilnog sektora i socijalnih preduzeća, a uz podršku Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje. Pripremljenim i predloženim Nacrtom socijalno preduzetništvo se definiše kao obavljanje delatnosti od opšteg interesa, radi stvaranja novih mogućnosti za rešavanje društvenih problema i otklanjanja posledica socijalne isključenosti ranjivih grupa. Takođe, predloženim rešenjima se definiše socijalno preduzetništvo u skladu sa međunarodnim standardima i praksom, uvažavajući interese privatnog sektora da budu prepoznati kao deo sektora socijalnog preduzetništva kada obavljaju aktivnosti od posebnog interesa za društvo, kao i interesi države i javnog sektora da se zakonom ne propišu obaveze za koje nema sredstava u budžetu.
Predloženim Nacrtom predviđa se da je poseban status socijalnog preduzeća namenjen udruženjima, fondacijama, društvima sa ograničenom odgovornošću i svim drugim pravnim licima koja u svojim aktima propišu ograničenja u raspolaganju profitom i kapitalom kao i obavezu participativnog upravljanja pravnim licem. Na ovaj način stvaraju se preduslovi za uvođenje podsticaja za socijalna preduzeća koja rade na integraciji ranjivih grupa, a država i donatori imaju okvir za kreiranje programa podrške i definisanje uslova koje socijalna preduzeća treba da ispune da bi konkurisala za sredstva. Dodaje se da Nacrt pruža izbalansirano rešenje koje zadovoljava interese svih strana – socijalnih preduzeća, civilnog društva, privrede i države.