Većina domaćinstava u Srbiji se trudi da velike potrošače koristi samo kada je povoljnija tarifa, odnosno kada „počne jeftina struja“. Tokom tih sati cena struje je čak četiri puta niža, a Srbija je podeljena u više zona, odnosno satnica ove povoljnije struje nije svuda ista. Elektrodistribucija je ovaj vid prodaje električne energije uvela kako bi se potrošnja ujednačila tokom dana i noći, a time smanjilo opretećenje sistema. Kako ovaj prelazak sa „jeftine na skupu struju“ ne bi bio iznenadan, jeftina tarifa ne počinje i ne završava svuda u isto vreme.
Na području Beograda signal za promenu tarifa na brojilima šalje se automatski daljinskim putem iz komandnog centra distribucije i niža tarifa primenjuje se od 24.00 do 8.00 časova svakog dana bez obzira na sezonske promene u računanju vremena, neradne dane, državne ili verske praznike. S obzirom da se signal za promenu tarife šalje automatski, ne postoji mogućnost da se u se u doba niže tarife primenjuje skuplja. Za područje Vojvodine niža tarifa primenjuje se u intervalu od 23.00 do 7.00 časova.
U Centralnoj Srbiji korisnicima električne energije struja po nižoj tarifi obezbeđena je u trajanju od 22.00 do 6 sati ujutru. Trenutak početka i završetka jeftine tarife nema nikakve veze sa podešavanjem ili baždarenjem električnog brojila, već se početak jeftine tarife definiše signalom koji daljinski stiže iz komandnog centra elektrodistribucije.
Ako niste sigurni u koliko tačno sati počinje jeftina tarifa kod vas, postoji jednostavan način da to utvrdite. Ako je reč o dvotarifnom brojilu, ono ima dva brojčanika i registruje potrošenu struju po višoj i nižoj tarifi. Strelica na brojilu ili brojčana oznaka 1 ili 2 označava koju tarifu brojilo registruje. Ako je strelica usmerena nagore, ka broju 1, znači da trošite skupu struju, obrnuto označava jeftinu tarifu. Kod digitalnih merača postoji oznaka T1 i T2. Ako je strelica na displeju usmerena ka oznaci T1, to znači da je trenutno aktivna skupa tarifa, dok T2 označava jeftinu.