Jedan od najznačajnih naučno-istraživačkih projekata u oblasti bezbednosti saobraćaja, kako u Srbiji, tako i u svetu, jeste projekat Istraživanje indikatora performansi bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji, koji je realizovan je i 2023. godine. Istraživači su obišli svaku od 161 lokalne samouprave u Republici Srbiji i tom prilikom zabeležili ponašanje više od 245.000 vozača motornih vozila i više od 145.000 pešaka, nakon čega je usledila obrada podataka i priprema izveštaja za sve lokalne samouprave i izveštaja za republički nivo. Kao i svake godine, vrednosti su prikazane i tabelarno.
Svaki stanovnik Republike Srbije može da proveri koliko se vozača i pešaka, u lokalnoj samoupravi u kojoj živi, ponaša bezbedno u saobraćaju i uporedi vrednost sa drugim lokalnim samoupravama, dok je zadatak donosioca odluka da primenjuju uspešne prakse i unapređuju bezbednost saobraćaja. Poređenje je moguće i u odnosu na republički prosek. Agencija za bezbednost saobraćaja je, u cilju podsticanja onih koji su najodgovorniji, sprovela vid takmičenja gradova i opština u bezbednom ponašanju i najbezbednije promovisala na svojim društvenim mrežama.
Podaci o vrednostima indikatora ukazuju na ključne probleme u bezbednosti saobraćaja. Oni imaju i važnu ulogu u strateškom upravljanju bezbednošću saobraćaja, a posebno nakon usvajanja Strategije bezbednosti saobraćaja, u kojoj su definisane ciljne vrednosti za 2025, 2027. i 2030. godinu. Ostvarivanjem ciljnih vrednosti se može doprineti ostvarivanju najvažnijih ciljeva Strategije bezbednosti saobraćaja, a to su smanjenje broja smrtno stradalih za 50%, u odnosu na 2019. godinu i saobraćaj bez smrtno stradale dece od 2030. godine. Takvo shvatanje podstiče primenu mera i aktivnosti, a posebno u vezi sa pojedinim indikatorima čije ciljne vrednosti zahtevaju veće napore (npr. 2025. godine se očekuje da procenat upotrebe sigurnosnog pojasa na zadnjem sedištu bude 35%, pri čemu je 17,1% vrednost ovog indikatora u 2024. godini).
Vrednosti indikatora su i ove godine prikazane u „pozitivističkom“ smislu. Dakle, ne predstavljaju se podaci o učesnicima u saobraćaju koji se ponašaju nebezbedno (npr. koriste mobilni telefon), već o učesnicima koji se ponašaju bezbedno (ne koriste mobilni telefon). Samo se vrednosti indikatora koji se odnose na vožnju pod uticajem alkohola, još uvek, predstavljaju na način da se prikazuje procenat onih vozača koji su pod uticajem alkohola (nivo alkohola veći od Zakonom definisanog).
Analizirani su indikatori po saobraćajnicama u naselju, van naselja, na autoputu (ukoliko se na teritoriji konkretne opštine nalazi autoput) i ukupno (objedinjena vrednost). Za svaki analizirani indikator izvršena je agregacija rezultata merenja, tako da su utvrđene objedinjene vrednosti indikatora bezbednosti saobraćaja za policijske uprave i Republiku Srbiju.
Neki od najvažnijih rezultata istraživanja, koje je sprovela Agencija za bezbednost saobraćaja, jesu:
– 86,9% vozača putničkih automobilima je koristilo sigurnosni pojas,
– 70,2% mlađe dece se prevoze u dečjim auto-sedištima,
– 96,3% vozača putničkih automobila nije koristilo mobilni telefon za vreme vožnje u toku merenja,
– 54,9% vozača putničkih automobila je poštovalo ograničenje brzine u naselju, pri čemu je prosečna brzina 50,5 km/h,
– 83,6% pešaka je poštovalo zeleno svetlo na semaforu,
– 76,6% dece osnovnoškolskog uzrasta je propisno prelazilo kolovoz na obeleženom pešačkom prelazu i
– 0,55% vozača u saobraćajnom toku je upravljalo vozilom pod dejstvom alkohola.