Pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Pokrova Presvete Bogorodice. Praznik je liturgijski obeležen u svim pravoslavnim hramovima, a posebno svečano u Bogorodičinom manastiru u Đunisu i Crkvi na Rasini.
Crkva je oduvek proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljku i zaštitnicu hrišćana, koja svojim molitvama umilostivljava Boga prema grešnima. Poznata je po pomoći pojedincima i narodima u ratu i miru, i svuda u nevoljama.
Događaj koji crkva praznuje desio se 14. oktobra 911. godine, u vreme cara Lava Mudroga (Filosofa). Bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda, a negde u pozadini stajao je sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem. U četiri sata posle ponoći, ugledao je sveti Andrej Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda, kao da tom odećom pokriva narod. Bila je odevena u zlatokrasnu porfiru, i blistala okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sveti Andrej pokaza rukom Epifaniju i upita ga da li i on vidi „Caricu i gospođu, kako se moli za sav svet“, što Epifanije začuđen potvrdi.
Pokrov Presvete Bogorodice jeste njen omofor (pokrivač) koji je ona razastrla nad Hrišćanima – u viđenju koje je imao prepodobni Andrej Jurodivi i njegov učenik.
Zbog tog događaja uvedeno je praznovanje, da podseća na taj trenutak i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice kad god to od nje vernici molitveno traže. Ovaj praznik je slava manastira Pećke Patrijaršije. Inače, poznat je i pod imenom Pokrovice, Bogorodičin pokrov i Ženski praznik.
Slave ga žene da bi lakše rađale i podizale decu. Oni koji nemaju dece se mole na taj dan Presvetoj Bogorodici da dobiju decu.