Broj maloletnika koji su došli u sukob sa zakonom u poslednjih pet godina meri se hiljadama, a skoro 10.000 njih, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dobilo je vaspitne mere ili maloletnički zatvor. Čak 40 je završilo iza rešetaka zbog teških dela, od čega 10 prošle godine.
Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva (RJT), lane je policija registrovala više od 7.000 počinilaca krivičnog dela mlađih od 18, od čega 19 odsto nema ni 14 godina i nisu krivično odgovorni! Čak 1.416 tinejdžera dobilo je vaspitne mere, a njih 172 zavodske vaspitne mere. U porastu je broj teških ubistava kod mladih, a za petinu je više krađa, razbojništava i imovinskih delikata nego godinu pre toga. Upravo zbog ovoga ministar policije Nebojša Stefanović najavio je da će MUP predložiti Ministarstvu pravde pooštravanje kaznene politike ili pronalaženje drugog rešenja po ugledu na EU. „Iz analize rezultata rada policijskih uprava uočen je porast broja izvršenih krivičnih dela najmlađih počinilaca, nekada čak i dece, mlađe od 14 godina, koja po zakonu ne mogu krivično da odgovaraju“, rekao je Stefanović, i ukazao da u praksi deca koja počine krivično delo za koja ne mogu odgovarati i maloletnici stariji od 14 godina prema kojima se primenjuje blaga kaznena politika, odmah prelaze na izvršenje sledećeg dela.
Ponekad sve počne huliganstvom na ulici ili u nečijem ulazu, pa se prelazi na pljačke i nasilje. Bez obzira na to da li mališani i tinejdžeri uništavaju nečiji ulaz, razbijaju staklo, buše automobilske gume ili su napali komšiju, građani bi trebalo da se obrate policiji. Advokat Aleksandar Cvejić, licencirani branilac za zastupanje maloletnika, objašnjava da su za njih zaduženi posebno obučeni inspektori MUP. „Maloletnik ne može da da iskaz bez prisustva roditelja ili staratelja, i advokata sa sertifikatom za rad sa mlađima od 18. Samo u Beogradu ima oko 2.000 sertifikovanih branilaca. Maloletnicima se izriče pritvor samo pod naročito otežavajućim okolnostima. Ceo dalji postupak vodi se pod posebnim režimom i uglavnom se izriču vaspitni nalozi, a u krajnjim slučajevima zatvor“, objašnjava Cvejić. On kaže da se većina uplaši ili stidi, ali postoje i oni koji iza sebe imaju bogat kriminalni dosije i ni trunku griže savesti. Takvima teško da pomaže zatvor, jer, kako primećuje Cvejić, on je samo škola za ozbiljniji kriminal. Od vaspitnih mera, maloletnicima se mogu izreći mere upozorenja i usmeravanja, pojačanog nadzora ili zavodske. Cvejić smatra da je pooštravanje kaznene politike krajnja nužda i da bi samo napunilo zatvore.
Inače, po zakonu, roditelj može biti novčano kažnjen od 30.000 do 100.000 dinara ako njegovo dete pretuče, zlostavlja ili uvredi nekoga. Nema podataka da je neki roditelj do sada odgovarao.
Izvor: novosti.rs