SVE JE VIŠE ZDRAVSTVENIH PROBLEMA KOD DECE

Prosečno, dvoje ili troje dece u svakom razredu je gojazno, ima hipertenziju, dijabetes i različite psihoze, što su oboljenja koja su, do pre samo jedne ili dve decenije, bila rezervisana za šezdesetogodišnjake ili starije.

 

Konzumiranje “brze hrane” i slatkiša, kao i sedenje tokom većeg dela dana, doveli do niza problema u dečjem uzrastu. Kod mladih osoba, u ogromnom porastu su bolesti poput masne jetre, oboljenja krvnih sudova i hormonski disbalansi.

 

Školarci se masovno hrane nezdravo i postaju gojazni, što je okidač za srčane probleme, insulinsku rezistenciju i pojavu rizika od neplodnosti. Stomak kod deteta i višak masnih naslaga oko struka često su uzrok policističnih jajnika i smanjenog lučenja testosterona. Otkriveno je da deca koja su gojazna i imaju poremećaj lučenja insulina u krvi najčešće istovremeno pate od depresije i anksioznosti. “Hormon sreće” u telu u ovom slučaju je “presečen”, zbog čega dolazi do niza psiholoških problema – kažu stručnjaci. Kada smo uspeli da skinemo naslage na stomaku i povećamo fizičku aktivnost kod dece, istovremeno smo smanjili psihološke probleme. A postoji sve više psihijatrijskih oboljenja u školskom uzrastu. To su psihoze, koje su ranije bile retke.

 

Na sistematskim pregledima uočava se da od 10 do 15 dece u generaciji ima ovaj problem i da im je potrebna terapija. Pre jedne decenije, to je bilo u proseku svega jedno dete. Kada, osim stresova i naslednih faktora, uzmemo u obzir i preterano korišćenje novih tehnologija i nedostatak vremena provedenog sa roditeljima, jasno je zbog čega, osim fizičkih, nastaju i psihički problemi kod dece od najranijeg uzrasta. Zato se stalno upozoravaju roditelji na to da treba da razgovaraju sa decom i reaguju ako primete bilo kakvu promenu u ponašanju.

 

Dok je ranije kod dece bol u grudima često bio simptom upale mišića i prolaznih zdravstvenih tegoba, pedijatri danas ovaj problem vrlo ozbiljno shvataju. Bolovi u predelu grudnog koša mogu da ukažu na ozbiljno oboljenje srca. Uvek je bolje proveriti situaciju kada se pojave ovakvi simptomi. Uz pomoć savremene dijagnostike ovaj problem može da se otkije na samom početku bolesti.

 

Alarmantan je i podatak da svaka šesta devojčica školskog uzrasta ima autoimuno oboljenje štitne žlezde. U predškolskom uzrastu, na nivou jedne generacije, to su tri ili četiri deteta.