Kako se živi u Beogradu, a kako u drugim gradovima na severu, jugu i u centralnoj Srbiji? Možda je potrošačka korpa za sve ista ali troškovi nisu. Da je statistika jedno, a stvaran život ipak nešto drugo pokazuju podaci Statističkog zavoda, prema kojima je u potrošačkoj korpi, za tročlanu porodicu između ostalog mesečno dovoljno tek 900 grama mortadele, 200 grama viršli, šest jetrenih pašteta, samo 13 litara mleka i 200 grama čokolade.
Tih 66 kilograma, koliko ukupno teže proizvodi iz ove statističke korpe, skoro da je lakše odjednom poneti iz radnje nego obezbediti 37.084 dinara.
Stanovnici Svrljiga, Gadžinog Hana, Vlasotinaca ili Varvarina nemaju dovoljna prosečna primanja ni za ovaj minimum. „Naša porodica živi od 22.000 dinara koliko iznosi mesečna penzija. Pored toga čuvam i stariju ženu za još 10.000 i raspoređujem taj novac kako znam“, navodi jedna Prokupčanka. Građanka Kragujevca navodi da se ima tek za osnovne potrebe – hranu.
U velikim gradovima prosečna primanja su veća nego u manjim mestima u Srbiji. Na primer, stanovnici beogradskog Vračara imaju dva i po puta veće prosečne plate od žitelja Novog Pazara, Krupnja ili Bača i Srbobrana. Ali statistika pokazuje da su komunalije i stanarina znatno veće u glavnom gradu. „Ima različitih plata, od nekih može da se živi, a od nekih ne može ni da se preživi“, navodi građanin Prokuplja.
Ne treba zaboraviti da je čovek i socijalno biće i da ima potrebe da ode u pozorište, plati deci trening, strane jezike ili da kupi novu odeću ili belu tehniku, a 1.630 dinara to ne podmiruje. „Potrošačka korpa je prilično restriktivna i to u delovima koji nisu nužni – kultura, obrazovanje, sport, dok su hrana, stanarina, struja, grejanje i prevoz bitne stavke u svakoj potrašačkoj korpi“, navodi Mladen Radović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Potrošačka korpa se više od deset godina obračunava za tročlanu porodicu i ne daje dovoljno jasnu sliku koliko zaista treba novca i sa koliko porodica tačno raspolaže.
Izvor: rts.rs