UKLANJA SE OPASNI OTPAD, NA SPISKU I BIVŠA “ŽUPA”

Kontaminirane lokacije u Srbiji sa kojih će opasan industrijski otpad biti uklonjen su hemijska industrija “Viskoza” u Loznici i “Zorka obojena metalurgija” u Šapcu. Na istom spisku su i hemijska industrija “Župa AD” u Kruševcu i fabrika obojenih metala FOM u Prokuplju. U njima je zagađenje najalarmantnije, pokazali su rezultati dvogodišnjeg ispitivanja u kojem su učestvovale i državne institucije za zaštitu životne sredine iz Italije, saznaju “Novosti”.

 

Otkriveno je zagađenje u okviru ukupno 32 industrijska postrojenja, od kojih je izdvojeno 14 prioriteta. To su uglavnom firme koje se nalaze u državnom vlasništvu i u stečaju, pokazali su rezultati projekta UN Environment GEF. “Ispitivanje potencijalno kontaminiranih industrijskih lokacija nedavno je završeno i već su dati predlozi za sanaciju”, potvrđuje, za “Novosti”, Tamara Perunović Ćulić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine. “Jedna lokacija će biti uskoro sanirana, dok je kod drugih potrebno prvo ukloniti izvor zagađenja, uraditi dodatno istraživanje, pa zatim i sanaciju.” Do ovih rezultata došlo se kroz saradnju između Agencije za zaštitu životne sredine iz Srbije i Instituta za životnu sredinu i istraživanje u Italiji. “Italija je pružilo značajnu ekspertizu u ovoj oblasti”, kaže Tamara Perunović Ćulić. “Učestvovali su u finansiranju projekta, nabavljanju laboratorijske opreme za ispitivanje zemljišta i zaštitne oprema za uzorkovanje kontaminiranih lokacija. Održano je više obuka i izrađena su dva plana za detaljno istraživanje u Loznici i Šapcu.”

 

Direktor italijanskog instituta za životnu sredinu i istraživanje koji je učestvovao u projektu Luka Demikeli, kaže, za “Novosti”, da je u interesu Srbije da upravljanje i tretman opasnog otpada što pre približi nivou evropskih zemalja: “Postoje vrlo strogi kriterijumi koji se odnose kako na državni, i na privatni sektor. Značajno je da se Srbija pridruži EU, kako bi mogla koristiti mehanizme za brže i efikasnije rešavanje ekoloških problema. To uključuje blisku saradnju u regionu, jer ukoliko nastane neki problem Crnoj Gori ili Hrvatskoj, to takođe može da utiče na Srbiju, i obrnuto.” Kako bi se do kraja rešila situacija sa ispitanim opasnim industrijskim otpadom, neophodna su veća ulaganja. “Potrebna su materijalna sredstva, ali ništa od toga neće pomoći ako se ne vodi računa o “sopstvenom dvorištu” “, kaže Demikeli. “Zaštitu životne sredine potrebno je uvesti u sistem obrazovanja.” On dodaje da Italija i dalje investira i radi na zajedničkim projektima. Navodi i da su zagađenje, otpad i plastika gorući problemi i svuda u svetu. Mnoge zemlje, poput Švajcarske, takođe vode bitku sa zagađivačima životne sredine. Zbog toga je jedino rešenje saradnja među državama.

 

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan i italijanski ministar Serđo Kosta u utorak su potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti klimatskih promena, ranjivosti, proceni rizika, prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i ublažavanje negativnih efekata klimatskih promena. Ovim su najavili novu fazu u odnosima dveju zemalja.

 

Tekst preuzet sa novosti.rs