Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju prenos moštiju Svetog Stefana, Prvog velikomučenika i današnji praznik nazivaju Svetim Stefanom letnjim ili Stevanom Vetrovitim. Kult svetog Stefana vrlo je razvijen u srpskom narodu i podignuto je više od 40 hramova sa njegovim imenom. Mnogi srpski manastiri danas obeležavaju slavu ili preslavu, a među njima su i Manastir Hopovo, Lipovac, Banjska, Koporin, Lepenac, Slanci kod Beograda, manastir u Somboru.
Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje. Srbi se Stevana Vetrovitog plaše, ali ga i poštuju da im vetar ne bi oduvao seno, slamu i doneo razne bolesti. Zato se veruje da se na današnji dan treba čuvati vetra.
Primorci današnji praznik smatraju mornarskom slavom, jer im Stevan Vetroviti daje vetar za njihova jedra. Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva njegova dobra dela pominju se u Svetom pismu Novog zaveta.
U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je snagom svoje vere, svojih reči i dela podsećao na reči zakona i proroka Starog zaveta i dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova. Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao svojim jasnim i istinitim rečima. Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, pribegli su, uz pomoć lažnih svedoka, kleveti da je hulio na Boga i Mojsija, baš kao što se zbilo i sa Isusom Hristom. Tako su narodne duhovne strešine protiv Svetog Stefana pobunile narod. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili.
Sveti prvomučenik Stefan imao je nešto više od 30 godina kada je ubijen. Njegove poslednje reči su bile – Gospode, ne uračunaj im greh ovaj.