U Srbiji posluje blizu 1.200 socijalnih preduzeća. Ona zapošljavaju, pre svega, osobe sa invaliditetom, žrtve nasilja ili trgovine ljudima, bivše zatvorenike ili nekvailifikovano stanovništvo. Socijalno preduzetništvo, u Evropi, odnosno Evropskoj uniji, prepoznato je na pravi način, uokvireno Zakonom ili zakonskim aktima. U socijalnom preduzetništvu u Evropskoj Uniji angažovano je 14,5 miliona ljudi, a u Srbiji jedva oko 10.000 ljudi. U Srbiji oni najčešće nemaju gotovo nikakvu šansu na tržištu.
Srbija još uvek nema zakon koji reguliše tu oblast a nadležni najavljuju da će se taj propis pred poslanicima naći do kraja 2018. godine. Do tada, socijalna preduzeća uglavnom posluju kroz Udruženja građana sa osnovnom idejom da profit ne služi uvećanju imovine vlasnika, već zapošljavanju ljudi koji teže dolaze do posla. Ipak, nemaju nikakve pogodnosti jer su u sistemu isti kao i svi drugi.
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije poručuju da se na Zakonu o socijalnom preduzetništvu intenzivno radi i da će se u skupštinskoj proceduri naći do kraja godine. A kada zakon zaživi, preduzeća koja već posluju kao socijalna, dobiće rok za usaglašavanje sa zakonom, dok će novi privredni subjekti koji žele ovaj prefiks, to moći nakon dobijanja dozvole resornog ministarstva.