Tokom letnjih meseci, žene se češće suočavaju sa neprijatnim ginekološkim infekcijama.
Visoke temperature, pojačano znojenje i boravak na bazenima ili plažama stvaraju idealne uslove za razvoj gljivica i bakterija.
Pravilna higijena i preventiva ključni su za očuvanje zdravlja.
Pravilan izbor odeće i donjeg veša u letnjim uslovima
Jedan od osnovnih saveta ginekologa za prevenciju letnjih infekcija odnosi se na izbor materijala koji dolaze u direktan kontakt sa kožom. Pamučne gaće su i dalje najbolji izbor kada je reč o donjem vešu, jer omogućavaju koži da diše, upijaju višak vlage i ne izazivaju trenje.
Za razliku od sintetičkih materijala, pamuk ne stvara vlažnu i toplu sredinu pogodnu za razvoj bakterija i gljivica. Važno je da donji veš bude udoban, da ne steže i da se menja redovno, naročito tokom dana kada je povećano znojenje.
Leti je važno izbegavati usku i sintetičku garderobu koja onemogućava koži da diše. Takva odeća povećava telesnu temperaturu u predelu intimne zone, što pogoduje razmnožavanju gljivica i bakterija.
Ginekolozi zato savetuju da u toplim mesecima birate lagane haljine, suknje i odeću od prirodnih materijala poput pamuka ili lana, jer upravo ti materijali pomažu u održavanju prirodne ravnoteže kože.
Slično pravilo važi i za navike van garderobera – u danima kada je vrućina nepodnošljiva, preporučuje se i jednostavniji režim ishrane. Mnoge žene biraju lagane i brze obroke, pa se često na meniju nađe i omiljeni carbonara recept – praktičan, ukusan i spreman za nekoliko minuta, bez nepotrebnog zagrevanja prostora, uz zdravu salatu kao prilog.
Higijenske navike koje mogu pomoći – ali i odmoći
Lična higijena je važna, ali prekomerno pranje i upotreba agresivnih sredstava može narušiti prirodnu ravnotežu vaginalne flore.
Ginekolozi upozoravaju da sapuni sa jakim mirisima, antibakterijska sredstva i često ispiranje vagine (ispiranje, ne spoljašnje pranje) mogu imati više štete nego koristi. Vaginalna flora je kompleksan ekosistem koji se samoreguliše, a narušavanje njenog balansa otvara vrata patogenim mikroorganizmima.
Za svakodnevnu higijenu preporučuje se korišćenje blagih sapuna sa neutralnim pH vrednostima, namenjenih isključivo intimnoj regiji. Pranje treba da bude ograničeno na spoljašnji deo, bez agresivnog trljanja.
Važno je sušenje čistim peškirom koji se često menja, kako biste izbegli unošenje bakterija. Takođe, tokom menstrualnog ciklusa potrebno je redovno menjati uloške ili tampone, u skladu s uputstvom proizvođača, jer zadržavanje vlage i toplote može izazvati razvoj bakterijskih infekcija.
Još jedna česta greška je deljenje peškira, donjeg veša ili kupaćeg kostima sa drugima – čak i u okviru porodice. Iako dobronamerna, ova praksa može dovesti do prenosa mikroorganizama.
Svaki predmet koji dolazi u kontakt sa intimnim delovima tela treba da bude ličan i redovno održavan. Pravilne higijenske navike nisu komplikovane, ali zahtevaju doslednost i razumevanje šta je zapravo zdravo, a šta štetno za telo.
Ishrana i imunitet kao ključni faktori prevencije
Malo se govori o tome koliko ishrana i stanje imuniteta mogu uticati na učestalost ginekoloških infekcija. Leti često konzumiramo brzu hranu, gazirane napitke i sladolede, dok unos voća, povrća i vode opada.
Balansirana ishrana bogata šećerima pogoduje razvoju gljivica poput kandide, jer šećer predstavlja njihovu omiljenu hranu. Zbog toga je važno u letnjim mesecima prilagoditi ishranu – povećati unos vlakana, svežeg povrća, fermentisanih mlečnih proizvoda i probiotika.
Probiotici su posebno korisni jer pomažu u očuvanju zdrave crevne i vaginalne flore. Mogu se uneti kroz jogurt, kefir, fermentisane sokove ili u obliku suplemenata. Voda je ključna za detoksikaciju organizma – dehidrirano telo ne funkcioniše optimalno, što se odražava i na zdravlje sluzokože i otpornost organizma.
Imunitet je prirodna barijera protiv infekcija. Ako je oslabljen, telo se teže bori protiv bakterija i gljivica koje su inače stalno prisutne u organizmu. Spavanje, fizička aktivnost, izbegavanje stresa i redovan unos vitamina C i D igraju veliku ulogu u održavanju imunološke ravnoteže.
Kada se posmatra celokupan pristup, prevencija nije samo pitanje higijene i garderobe, već i opšteg zdravlja i načina života.
Kada se javiti lekaru i kako reagovati na prve simptome
I pored svih mera predostrožnosti, infekcije se mogu dogoditi – naročito tokom leta. Važno je da znate kako da prepoznate prve simptome i na vreme reagujete. Pojačan sekret neprijatnog mirisa, svrab, peckanje, crvenilo ili bol tokom mokrenja i odnosa mogu biti znak da je došlo do infekcije. U tim slučajevima ne treba se oslanjati na samolečenje ili savete sa interneta – ginekološki pregled je obavezan.
Pogrešna primena lekova bez dijagnoze može zakomplikovati stanje, dovesti do otpornosti mikroorganizama i produžiti tok lečenja. Lekar će na osnovu pregleda i analiza tačno utvrditi da li je u pitanju gljivična, bakterijska ili mešovita infekcija i propisati odgovarajuću terapiju. Ne postoji univerzalno rešenje – svaka infekcija zahteva individualan pristup.
Ukoliko ste skloni čestim infekcijama, savetuje se redovan ginekološki nadzor i preventivni pregledi, barem jednom godišnje.
Preventiva podrazumeva i razgovor sa lekarom o navikama, životnom stilu i eventualnim hormonalnim promenama koje mogu uticati na vaginalnu floru. U letnjem periodu, kada su infekcije učestalije, nemojte čekati da simptomi prođu sami – rana intervencija često znači brže ozdravljenje i manje komplikacija.
Letnje infekcije nisu neizbežne – uz pravilan izbor garderobe, pažljivo održavanje higijene, uravnoteženu ishranu i pravovremenu reakciju na simptome, možete očuvati svoje intimno zdravlje tokom cele sezone. Važno je slušati sopstveno telo i ne zanemarivati signale koje vam šalje.
Fotografije:
Žena lekar u belom kaputu objašnjava nešto pacijentkinji:
https://www.pexels.com/photo/people-woman-sitting-technology-7088833/
Doktorka u beloj uniformi radi na kompjuteru:
https://www.pexels.com/photo/woman-technology-computer-doctor-7089048/