Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog arhangela Gavrila, blagovesnika radosti, jednog od sedam velikih angela serafima koji su učestvovali u stvaranju sveta, najbližih prestolu Gospoda.
Arhagel Gavrilo je svedočanstvo o početku nastajanja Božje tvorevine preneo proroku Mojsiju javivši mu se u pustinji i poučivši ga kako da napiše knjigu Postanja. Slavi se kao anđeo Blagovesnik zadužen za radosne ili blage vesti, i onaj koji je najavio Zahariji rođenje Jovana Preteče Hristovog – Svetog Jovana Krstitelja.
Javio se Joakimu i Ani i najavio rođenje Presvete Bogorodice Marije, a potom se javio i njoj da će roditi sina, spasitelja ljudskog roda, Isusa Hrista. Najveća i najradosnija vest u hrišćanstvu koju je arhangel Gavrilo javio je Vaskrsenje Hristovo. Među vernicima je poznat po jednoj od najlepših freski – „Beli anđeo“ iz manastira Mileševa. „Beli anđeo“ je deo kompozicije „Mironosnice na Hristovom grobu“, a na fresci je predstavljen arhangel Gavrilo raširenih krila, obučen u beo hiton kako sedi na velikom kamenu i usplahirenim ženama prstom ukazuje na Hristovog grob, zapravo u tom trenutku već mesto njegovog vaskrsnuća.
„Beli anđeo“ je glasnik svevečne istine o Hristovom vaskrsenju i samim tim u srpskom narodu se ova freska ukorenila kao sinonim za nadu, spasenje i čuda. Saborni dan Svetog arhangela Gavrila praznuje se takođe 8. aprila, odnosno 26. marta, prema julijanskom kalendaru, kada SPC slavi njegova javljanja kroz svu istoriju ljudskog spasenja. Za ovog sveca su vezni mnogobrojni običaji. Devojke ne valja da uzimaju ručne radove u ruke, da šiju i pletu. Ipak, u narodu je ostalo ustaljeno verovanje da je ovo najbolji dan za novi početak. Svetom arhangelu Gavrilu je dobro da se mole nerotkinje, jer se veruje da on donosi „blage“ i lepe vesti. Arhangel Gavrilo je često slavljen svetac. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda.