Žene u Srbiji, bez obzira da li su zaposlene i bez obzira na obrazovanje, u obavljanju kućnih poslova provedu 4,5 sata nedeljno ili duplo više nego muškarci, koji na kućne poslove troše oko 2 sata nedeljno[1]. Nepostojanje dovoljne podrške društva za usklađivanje porodičnih obaveza i rada, reprodukuje rodne uloge i nejednak odnos (društvene) moći na štetu žena.
Upravo ovom problemu – neplaćeni poslovi staranja – posvećen je novi projekat Udruženja žena Peščanik, čija je realizacija počela juna tekuće godine i trajaće do marta 2021. Reč je o projektu „Poslovi staranja: neplaćeni, a važni! – Za smanjenje i preraspodelu neplaćenog kućnog rada”. Projekat je na javnom konkursu, sa 2 miliona dinara podržala Agencija Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost.
Cilj projekta je doprinos promeni javnih politika u vezi sa neplaćenim poslovima staranja spovođenjem istraživanja o programu pružanja pomoći u kući starijim i zavisnim osobama i povećanjem vidljivosti važnosti kućnih i poslova nege. Naime, ravnopravno učešće žena i muškaraca u takozvanoj ekonomiji nege ili staranja, jedan je od ciljeva Nacionalne strategije za unapređenje položaja žena u Srbiji, 2016-2020[2]. Istovremeno, to je i značajna tema u okviru pregovaračkog poglavlja 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, u procesu Evropskih intergacija u zemljama Zapadnog Balkana.
U realizaciji projekta, Udruženje žena Peščanik sarađivaće sa postupajućim institucijama i ustanovama, ženskim grupama i medijskim kućama.
[1] Preuzeto iz publikacije „Žene i muškarci u Republici Srbiji“
[2] Odeljak “Povećana ravnopravnost žena i muškaraca primenom politika i mera jednakih mogućnost“[2]