Krajem prošle nedelje u Kruševcu se pronela priča o svadbenom veselju povodom „venčanja“ dece od 10 i 11 godina. Spomenuti slučaj, nažalost, ne iznenađuje stručnjake i sagovornike iz romske zajednice, gde su rani brakovi prisutni u skoro 80 odsto slučajeva. Poslednja istraživanja otkrila su i podatak da se 70 odsto Romkinja u Kruševcu porodilo pre punoletstva.
Ranim i prisilnim venčanjima, napominju naši sagovornici, može se stati na put obrazovanjem malih Roma. Vršnjački edukator Tamara Asković radila je šest meseci na ovu temu sa 20 Roma iz Kruševca, starosti od 12 do 18 godina. “Deca su bila upoznata sa pojmom ranog braka, jer imaju komšije i rođake koji su prošli kroz to iskustvo, ali se mišljenja dece razlikuju u zavisnosti od toga da li su uključeni u školski sistem ili ne” predočava za „Novosti“ Tamara Asković. “Druženje i kontakti sa decom drugačijih stavova, vremenom utiču na njihovo mišljenje. Škola i sport su izlaz iz tog začaranog kruga. Detinjstvo romskog deteta koje ne pohađa školu, čiji su roditelji bez posla, uglavnom ne možemo da nazovemo detinjstvom. Stručnjaci smatraju da položaj romske zajednice neće biti bolji dok se ne promeni praksa sklapanja maloletničkih zajednica, koje su tesno povezane sa trgovinom ljudima i što je krivično delo po više osnova.”
“Prvo treba da se uspostavi mehanizam reagovanja, odnosno dogovor ključnih aktera u društvu i da prestanemo međusobno da se optužujemo”, navodi za „Novosti“ Snežana Živković, sociolog i jedan od osnivača romsko-ženske organizacije „Romani cikna“. “Retko se dešavalo da se prijavi obred venčanja, a i kada bi dolazilo do prijave problem je bio nedostatak svedoka. Običaji zavise od porekla Roma, ali ono što je zajedničko svim obredima venčanja jeste propagiranje kulta nevinosti, sa kojim se neretko trguje, kao i činjenica da se mladenci nisu odranije poznavali ili su se sreli tek pri roditeljskom posredovanju.” Živkovićeva navodi da je udruženje došlo do poražavajućih rezultata kroz istraživanje na uzorku od 200 žena od 18 do 50 godina iz romskih naselja u Kruševcu. Iako se veruje da kupovine mlada ima manje, one se još uvek prodaju za novac, zlato ili stoku.
“Porodica neveste vidi dobru priliku da uda ćerku ukoliko je u pitanju bogata porodica, a bogate porodice, pre svega iz inostranstva, uglavnom se odlučuju za siromašnije devojčice, verujući da će one biti – poslušnije”, objašnjava Milica Petrović, aktivistkinja koja je učestvovala u anketiranju žena, dodajući da je uverena kako je rešenje u uključivanju institucija. “Retko koja ispitanica je govorila da se protivila udaji, jer je rasla sa verovanjem da je rano stupanje u brak normalno i da su prve godine detinjstva praktično priprema za bračni život. “
Prisilni brakovi potpuno su zabranjeni u Srbiji, koja ne samo da je potpisnica brojnih međunarodnih konvencija, deklaracija i protokola koji se odnose na prava deteta, suzbijanje seksualnog nasilja, kao i dečje prostitucije, eksploatacije i trgovine ljudima, već je sa više domaćih zakonskih okvira i strateških dokumenata izražen jasan stav o položaju najmlađih. Porodičnim zakonom iz 2012. jasno je propisano da „brak ne može sklopiti lice koje nije napunilo 18 godina“, odnosno maloletno lice koje je napunilo 16 godina, ali za koju su nadležne instance procenile da je dostiglo „duševnu i telesnu zrelost za stupanje u brak“.
Romkinja D. D. radi u kiosku i majka je dve devojčice. Slobodu je dobila u 24. godini kada ju je otkupio sadašnji muž. Njena ispovest objavljena je u publikaciji „O ovome se ćuti“, zbirci istinitih priča koje su radile članice Ženske romske mreže. “Moja je vrednost bila 700 evra i boks cigareta”, kaže D. D., udata sa 12 godina. “Prve bračne noći, ako se to tako može nazvati, bila sam silovana od strane 52-godišnjaka. I tako četiri godine… Onda me je muž prodao za 500 evra bratu od tetke, a ovaj vlasniku striptiz bara”, završava D. D..
Preuzeto sa novosti.rs
Autor: Sofija Babović, dopisnik iz Kruševca