Mešovita komisija koja će se baviti slučajevima beba za koje roditelji sumnjaju da su po rođenju nestale iz porodilišta zvanično je startovala početkom prošle nedelje, a 9. jula usvojiće poslovnik o radu. Prema predlogu poslovnika koji je svim članovima dostavio Radiša Pavlović, predsednik Udruženja „Za istinu i pravdu o bebama“, koje je iniciralo nastanak ove komisije i koji je i sam njen član, komisija (država i predstavnici roditelja) će prvo formirati bazu podataka svih roditelja i dece za koje se sumnja da su nestala.
Insistiramo da se u ovoj bazi prikupi sva dokumentacija koju roditelji imaju, kao i sve prijave koje su do sada podnošene organima gonjenja – kaže Pavlović. – Biće formirano pet centara preko kojih će komisija raditi na terenu, u Novom Sadu, Nišu, Beogradu, Kragujevcu i Kruševcu, iz kog je sve i krenulo.
Tu će, kako se očekuje, naći i podaci iz izveštaja Anketnog odbora Skupštine, koji se ovim pitanjem bavio 2005. i 2006, kao i dve radne grupe koje su postojale između 2006. i 2010.
– Kada svi podaci budu sumirani, mešovita komisija će u saradnji sa specijalnom jedinicom MUP, otvarati slučaj po slučaj. Svi dokazi do kojih se dođe o eventualnim krivičnim delima biće prosleđeni Tužilaštvu za organizovani kriminal – kaže Pavlović.
On dodaje i da će svaki član komisije, prema ovom predlogu imati pravo da sa roditeljima i srodnicima istražuje okolnosti pojedinačnih nestanaka dece i o tome će dostavljati izveštaj ostalim članovima, kao i Generalnom sekretarijatu Vlade. Ukoliko se u istraživanjima dođe do potencijalnog nestalog deteta, država će se obavezati da obezbedi besplatnu DNK analizu.
Verujemo da postoji ozbiljna politička volja da se „bejbi afera“ reši posle toliko godina, i da ćemo to i uspeti uprkos protivljenju pojedinih nevladinih organizacija koje instruišu nesrećne roditelje da traže zakon – kaže Pavlović.
Sa njim se ne slaže Beogradska grupa roditelja, koja izražava sumnju u efekte rada ove Komisije sastavljene od predstavnika države i roditelja.
– Nije nam jasno kako će se te istrage voditi, ni kome će se podnositi tužbe, žalbe itd. Zato se Komisijom ne bavimo, već skupljamo potpise za peticiju kojom tražimo povlačenje zakona o nestalim bebama iz skupštinske procedure i izradu novog propisa – kaže Goran Filipović, iz ove grupe i dodaje da su za nedelju dana prikupili više od 1.000 potpisa, a da do jeseni očekuju 30.000.
OKO 6.000 porodica u Srbiji sumnja da su njihova novorođenčad proglašavana mrtvim, a zatim prodavana ili poklanjana ljudima sa političkim vezama. Najstariji slučaj potiče iz 1959, a roditelji su Sava i Ružica Babić iz Inđije, krznarski radnici u penziji. Njihov sin Nikola je, navodno nestao u beogradskoj bolnici za nedonoščad, da bi nesrećni roditelji 1996. dobili anonimni telefonski poziv da im je dete zapravo živo.
Preuzeto sa novosti.rs