VELIKI BROJ ABORTUSA MEĐU MALOLETNICAMA U SRBIJI

Neznanje i neinformisanost su glavni razlog za sve veći broj neplaniranih začeća. Mladi ne shvataju da je reč o ozbiljnoj hirurškoj operaciji.

 

Zabrinjavajući je podatak da je Srbija u vrhu po broju maloletničkih prekida trudnoća i po broju porođenih maloletnica u regionu. Da li je na to uticalo slovo zakona po kome tinejdžerka sa navršenih 16 godina ima pravo sama da odluči da li želi da abortira ili da rodi dete, ili bi bilo drugačije da roditelji odlučuju umesto svoje dece, bar dok ona ne postanu punoletna? Stručnjaci smatraju da svaki abortus nosi rizik i ukazuju da država čini sve kako bi mladim devojkama skrenula pažnju na sve opasnosti koje ova hirurška intervencija nosi sa sobom.

 

“Adolescentkinje s neplaniranom trudnoćom karakterišu zbunjenost, neverica, strah, usamljenost i stid. One koje imaju podršku okoline svakako lakše donesu odluku od onih koje se ne slažu s roditeljima”, kaže dr Zoran Stanković, ginekolog Instituta za majku i dete.

 

Većina ginekologa, ipak, ne želi da polemiše da li bi trebalo menjati zakon, kažu da je to pitanje za psihologe i psihijatre. Po njihovom mišljenju, najznačajnije je obrazovanje o zaštiti od neželjene trudnoće.

 

– Godine nisu presudne – uveren je dr Stanković. – Problem je što se mnogo više manipuliše informacijama o neželjenoj trudnoći nego što se ulaže energije za ozbiljnu edukaciju. Prve informacije deca treba da dobiju od svojih roditelja, a kasnije u školi. Nezahvalno je i neiskreno očekivati od mladih da koriste modernu kontracepciju, a da to ne čine i njihovi roditelji. U Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji i Holandiji, ta granica je spuštena na 14 godina, a mi smo, ipak, lideri po broju maloletničkih abortusa.

 

Psihijatri, međutim, nemaju dilemu. Žena, bilo mlada ili stara, ne bi trebalo da bude prepuštena sama sebi, a pogotovo ne u donošenju tako važne životne odluke. Devojka sa 16 godina može da bude zrela za odluku o rađanju, ali u tome ne sme da bude sama. Roditelji najpre moraju da budu uzor svojoj deci, kao i da otvoreno razgovaraju o posledicama neželjene trudnoće, pre nego što do nje dođe”.

 

Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u prošloj godini urađeno je nešto više od 10.000 namernih prekida trudnoće. U “Batutu”, međutim, procenjuju da je taj broj tri puta veći, jer privatne ustanove ne moraju da prijavljuju abortus. Najviše žena koje su namerno prekinule trudnoću imaju između 25 i 34 godine, a gotovo trećina među njima ranije nije rađala.

 

Izvor: novosti.rs