SA BADNJAKOM U SVAKI DOM ULAZI ISUS HRIST

Na Badnji dan i Božić vernici proslavljaju rođenje sina božijeg Isusa Hrista. Centralni događaj proslavljanja u srpskom narodu je unošenje badnjaka. Božić je dan kada se hrišćanski vernici prisećaju čudesne noći kada se u jaslama vitlejemske pećine, daleko od sjaja i raskoši, rodio Bogočovek, prvi u istoriji koji je ljudima doneo spasenje i put u večni život.

 

Srpska pravoslavna crkva i ostale sestrinske pravoslavne crkve uče svoje vernike da, prisećajući se dolaska Bogočoveka, prizovu u svoja srca strpljenje, mir i ljubav prema svim ljudima. Srpski narod ovaj dan provodi u porodičnim okupljanjima oko badnjaka, u duhu zdravica, sloge i čestitki. Prazničnu sliku upotpunjuju praznična trpeza, toplina doma i međusobna ljubav ukućana.

 

Događaj kojem srpski narod daje počasno mesto u obeležavanju Badnjeg dana i Božića je unošenje badnjaka (mlado cerovo ili hrastovo drvo) u kuću. Prema verovanju, sa hrastovim granjem na Badnji dan u svaki dom ulazi i Isus, a slama koja u kući stoji sva tri dana praznovanja, podseća na onu u kojoj je rođen sin božiji. Veruje se da ona kući donosi mir i božiji blagoslov.

 

Badnjak se seče na badnje jutro. Glava kuće ustaje rano, obično popije malu domaću rakiju, koja se smatra vesnikom radosti, berićeta i životnog okrepljenja, posle čega kreće u šumu. U gradskim uslovima u domove se unose badnjaci kupljeni na pijacama ili trgovima.Badnjak, koji obično stoji u prostoriji gde se familija okuplja, polaznik prvo daruje, potom prilazi vatri i džarajući je izgovara: “Koliko varnica, toliko zdravlja, radosti, veselja, parica…”. Upućuje najlepše želje za domaćina i blagostanje u njegovom domu, pa ga zato domaćica obavezno daruje.