NOĆAS PRELAZIMO NA ZIMSKO RAČUNANJE VREMENA

Noćas ćemo kazaljke pomeriti jedan sat unazad i spavati sat duže. Takvu praksu primenjujemo već 35 godina, ali ćemo je sledeće godine napustiti. Evropska komisija predložila je da se kazaljke više ne pomeraju dva puta godišnje. Uz uslov da ne poremete funkcionisanje tržišta, zemlje članice imaju rok da do aprila 2019. odluče hoće li trajno izabrati zimsko ili letnje vreme. Srbija će odabrati ono vreme koje odaberu zemlje EU. Naredne godine ćemo saznati koje.

 

Poslednjih nekoliko meseci Evropa, a i Srbija, gledaju u sat. Novinski članci i televizijski programi prepuni su različitih mišljenja o uticaju pomeranja sata na zdravlje, ekonomiju. Došlo je vreme da se napusti ideja Bendžamina Frenklina iz 18. veka, zbog koje su kazaljke i počele da se pomeraju kako bi se iskoristio što veći deo dana. U Evropi prva to čini Nemačka, a za njom i Francuska, Velika Britanija i Austrougarska i to za potrebe uštede energije tokom Prvog svetskog rata. Sedamdesetih, kada je tokom energetske krize nafta značajno poskupela, pojedine države su uvele letnje vreme da bi više zaradile. Srbija se toj praksi pridružila 1983. godine, od kada sat pomeramo dva puta godišnje – poslednjeg vikenda marta sat unapred i poslednjeg vikenda oktobra sat unazad. Zimsko vreme je prirodno, po Suncu, a letnje se uvodi zakonom, odnosno ukazom.

 

Nekada su se ljudi prilagođavali vremenu, ali danas je situacija obrnuta, pa u duboko u 21. veku odlučujemo da zbog promene svojih navika ponovo menjamo i vreme. Komuniciramo gotovo neprekidno putem društvenih mreža, a automobili su nam postali kao druga kuća. Radimo duže i spavamo manje, a leti gotovo da ne može da preživimo dan bez klima-uređaja. “Sad se ispostavlja, bar po nekim studijama, da sada ne samo da ne štedimo tokom tog veštačkog produžavanja obdanice već da se beleže povećani gubici, što možemo da zahvalimo činjenici što živimo u tehnološki razvijenom svetu koji ne ode da spava u neko doba već nastavlja da troši svoju energiju”, objašnjava Branko Simonović iz Astronomskog društva “Ruđer Bošković”. Do aprila naredne godine zemlje Evrope ukinuće praksu pomeranja kazaljki dva puta godišnje. Svaka zemlja ima pravo da odluči hoće li zadržati zimsko ili letnje vreme. Tako i Srbija.

 

Šta više odgovara geografskom položaju Srbije?

 

Urednik portala “Nauka kroz priče” Slobodan Bubnjević smatra da bi za Srbiju bilo bolje da vreme računa po ukaznom principu tj. da ostane na letnjem. “Razlog za to leži u činjenici, u geografskom položaju Srbije koja se nalazi na istočnom obodu srednjoevropske zone zbog čega kod nas mrak dolazi ranije nego u nekim zemljama srednje i zapadne Evrope, što često primećujemo tokom letnjih meseci, kada kod nas ranije bude veče nego u nekim gradovima Evrope”, napominje Bubnjević. Kad ne bi bilo letnjeg računanja vremena, đaci koji u školu idu posle podne – tokom cele godine bi se kućama vraćali po mraku.

 

Meteorolog Nedeljko Todorović zastupa suprotno stanovište. Jedino pravilo kojim se, kaže, treba rukovoditi je – Sunce. Nije prirodno, ukazuje, da Beograd, Pariz i Madrid – koji su u istoj vremenskoj zoni – imaju isto službeno vreme.

 

Promena kazaljki utiče na zdravlje ljudi 

 

Evropska komisija predložila je da se pomeranje kazaljki ukine na osnovu ankete koju je letos sprovela. Rezultati te ankete pokazali su da 84 odsto anketiranih ne želi da više pomera kazaljke. I to, pre svega, zbog uticaja na zdravlje kad se pomeraju kazaljke. Predsednik Društva neurologa Srbije Ranko Raičević ukazuje da se medicina bavila ovim problemom, ali ne tako egzaktno. “Rađene su studije koje su utvrdile da ima uticaja na raspoloženje, osećaj umora”, objašnjava Raičević i dodaje da je utvrđeno da je promena u proleće ozbiljnija po zdravlje nego promena u jesen. “To je baš zbog toga što mi u proleće gubimo sat vremena svetla, a mozak želi svetlo, i mozak čoveka je fino podešen mehanizam koji reaguje na te promene i da je ta promena defakto veći stres za organizam”, napominje Raičević.

 

V.D. direktora bolnice “Laza Lazarević” Ivana Stašević Karličić objašnjava da u danima neposredno nakon pomeranja sata organizam kreće da se adaptira na promenu i dodatno troši energiju.

 

Izvor: rts.rs